Prodaja brodova „Kotor“ i „Dvadeset prvi maj“ od strane Crnogorske plovidbe izazvala je veliku zabrinutost među pomorcima i stručnjacima iz oblasti pomorstva. Agim Mila, predsednik Sindikata pomoraca i dokera Crne Gore, smatra da je ovim potezom uspostavljen ozbiljan rizik po kontinuitet pomorstva kao strateške privredne grane u zemlji. On ističe da se gubi mogućnost zapošljavanja domaćih pomoraca na brodovima, što bi moglo dovesti do gašenja ne samo Crnogorske plovidbe, već i do uništenja pomorske tradicije koja je značajna za ekonomski i nacionalni identitet Crne Gore.

Mila je naglasio da su brodovi prodati danskoj kompaniji K/S Navision group za 13,2 miliona dolara, što je daleko ispod realne tržišne cene. Ova cifra je posebno zabrinjavajuća s obzirom na to da su brodovi kupljeni 2010. godine za 55,8 miliona evra. Sindikat je izrazio sumnju u zakonitost i opravdanost prodaje, zahtevajući da se ispita proces donošenja odluke o prodaji, kao i da se javnosti pruže detaljne informacije o vrednosti brodova.

Mila je ukazao na to da je zaštitnica imovinsko-pravnih interesa Crne Gore potvrdila da nije imala uvid u kompletnu dokumentaciju o proceni vrednosti brodova, što dodatno otežava situaciju. On smatra da je prodaja izvršena bez potrebne revizije procene vrednosti, što može izazvati pravne posledice za one koji su doneli takvu odluku.

Ekonomski analitičar Davor Dokić smatra da je najveća šteta od prodaje brodova to što se time ugrožava budućnost pomorske industrije u Crnoj Gori. Dokić ukazuje na to da se time uništava obrazovanje budućih generacija koje su planirale da se bave pomorstvom, i postavlja pitanje šta će biti sa Pomorskim fakultetom i srednjom pomorskom školom ako ne bude brodova za obuku.

Opozicija je takođe kritikovala prodaju brodova. Vatroslav Belan, jedan od lidera Evropskog saveza, nazvao je ovu transakciju neozbiljnom i istakao da je prodaja izvršena bez adekvatnog razmatranja. On je ukazao na to da su brodovi prodati „jednim klikom na WhatsApp“, što dodatno ukazuje na neodgovoran pristup vlasti prema pomorskoj industriji.

Belan je naglasio da se ponovo rasprodaje flota, što dovodi do toga da Crna Gora postaje samo primorska zemlja, a ne i pomorska. On je izrazio zabrinutost da će ovakav pristup imati dugoročne posledice po ekonomiju zemlje i pomorski sektor, koji je ključan za razvoj.

U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će država reagovati i da li će preduzeti mere za zaštitu pomorstva i razvoj strategije koja bi osigurala opstanak domaće flote. Očekivanja su velika, a odgovornost na vlastima da obezbede transparentnost i zaštitu interesa pomorske zajednice.

Na kraju, prodaja brodova „Kotor“ i „Dvadeset prvi maj“ može se posmatrati kao prekretnica za crnogorsko pomorstvo. Kako se čini, ova odluka će imati dugoročne posledice po pomorsku industriju, zaposlenost i obrazovanje u ovoj oblasti. Država će morati da preispita svoje strategije i preduzme korake ka očuvanju i razvoju pomorstva kao važnog segmenta svoje ekonomije.