Marko Nikolić, bard srpskog glumišta, preminuo je 2. januara 2019. godine, ostavljajući iza sebe bogatu umetničku baštinu i nezaboravne uloge koje će se pamtiti generacijama. Njegova karijera obuhvatila je više od 120 filmskih i televizijskih uloga, kao i brojne pozorišne predstave. Ovaj talentovani glumac, poznat po ulogama kao što su Karađorđe i Giga Moravac, zauzima posebno mesto u srcima publike i kolega.

U svojim mladalačkim danima, Nikolić je bio strastveni ribolovac. Jedna od njegovih nezaboravnih anegdota uključuje trenutak kada je uspeo da upeca šarana težine kilogram i po koristeći neobičan mamac – voće belog duda. Ova priča ilustrira njegovu skromnost i jednostavnost, koje su ga pratile tokom celog života, bez obzira na uspehe koje je postigao u karijeri.

Vanja Bulić, pisac monografije posvećene Nikoliću, opisuje ga kao skromnog umetnika koji je zadržao svoje detinjstvo i ljubavi uprkos velikim dostignućima. Nikolić je bio dobitnik brojnih nagrada, uključujući priznanje „Pavle Vuisić“ za izuzetan doprinos domaćem filmu, što dodatno potvrđuje njegovu status velikana srpskog glumišta.

Osim glume, Marko je imao i muzičku karijeru. U mladosti je osnovao orkestar „Tri plus tri“, koji je spajao rok muziku i narodne zvuke. Iako je orkestar doživeo uspeh na lokalnim festivalima, Nikolić je na kraju odlučio da se posveti glumi, shvativši da ne može deliti svoju strast prema muzici i pozorištu.

Tokom svoje karijere, Nikolić je često menjao adrese, tražeći svoj dom u Beogradu, ali je ostao posvećen svom pozivu. Njegova majka je sanjala da će postati slavan glumac, a Marko je ispunio taj san postajući jedan od najcenjenijih umetnika u regionu. Njegovi prijatelji često su komentarisali da je bio bolji i od poznatih svetskih imena, poput Alena Delona.

Kao umetnik, Nikolić je bio poznat po svojoj posvećenosti. Često je spavao u pozorišnim garderobama, a njegov prvi „dom“ u Beogradu bio je stari folksvagen, koji je koristio kao garsonjeru. Ova životna situacija je dodatno oblikovala njegov karakter i pristup poslu. Njegova skromnost i sposobnost da se nosi s izazovima, čak i kada su vremenski uslovi bili teški, ostavili su dubok utisak na njegove kolege i obožavaoce.

Nikolić je imao specifičnu rutinu pre predstava, često se brinući o sitnicama koje su mu donosile osećaj sigurnosti. Na jednom od nastupa, zbog nervoze, njegovi kolege su se zabavljale kada je izgovorio pogrešne reči, što je pokazalo njegovu ljudsku stranu i sposobnost da se nosi s nepredviđenim situacijama.

Osim po glumačkim veštinama, Nikolić je bio poznat i po svojim šalama i duhovitosti. Jedna od anegdota uključuje trenutak kada je na radiju greškom rekao „Drugovi minuti, zdravo“, umesto „Drugovi vojnici, zdravo“, što je izazvalo smeh među slušaocima. Ove sitnice su ga činile voljenim i bliskim ljudima koji su ga poznavali.

Na snimanju filma „Ruža od betona“, dogodila se još jedna smešna situacija. Tokom jedne scene, Marko je trebao da ošamari Nedu Arnerić, ali je njegova posvećenost ulozi bila toliko jaka da je, nehotice, stvarno udario. Ova situacija je pokazala njegovu sposobnost da se uživi u lik i stvori nezaboravne trenutke na ekranu.

Kao šlag na tortu, Marko i njegov prijatelj Aljoša Vučković otvorili su kockarnicu tokom snimanja „Užičke republike“, što ukazuje na njegovu duhovitu stranu i sposobnost da se zabavlja čak i u ozbiljnim situacijama.

Marko Nikolić će zauvek ostati u srcima ljudi kao simbol srpskog glumišta, čija će umetnost i duh nastaviti da inspirišu generacije. Njegova ostavština živi kroz uloge koje je tumačio, ali i kroz priče koje su ga pratili tokom života.