Prosečna neto zarada u Srbiji prvi put je u decembru 2022. godine prešla iznos od 1.000 evra, dostižući nivo od 124.089 dinara. Ova informacija predstavlja ispunjenje obećanja predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, koji je u više navrata najavljivao povećanje plata u zemlji. U okviru programa „Srbija 2025“, Vučić je prvobitno obećao da će prosečna plata do kraja 2025. godine iznositi 900 evra, dok je kasnije, u okviru programa „Skok u budućnost – Srbija 2027“, pomerio tu cifru na 1.000 evra.

Vučić je, tokom predstavljanja pomenutog programa u januaru 2024. godine, predvideo da će prosečna plata na kraju 2025. godine iznositi 1.056 evra. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, taj iznos bio je blizu realnosti, s obzirom da je u decembru 2025. godine iznosila 1.057 evra. Ovaj značajan rast plata u Srbiji u nominalnom smislu može se posmatrati kao uspeh, s obzirom na to da su prosečne plate u 2019. godini iznosile 54.919 dinara, a do 2025. godine dostigle 109.462 dinara, što predstavlja dvostruko povećanje.

Međutim, važno je naglasiti da nominalni rast plata ne mora nužno značiti i povećanje realnog standarda života građana. Visoka inflacija tokom 2022. i 2023. godine značajno je uticala na kupovnu moć stanovništva. Naime, dok je inflacija u 2019. godini iznosila manje od 2 odsto, u 2022. i 2023. godini dostigla je više od 12 odsto. Iako je inflacija u decembru 2025. godine pala na 2,7 odsto, prosečna inflacija za celu godinu ostala je iznad 3,8 odsto, što ukazuje na to da je deo rasta prosečne plate „pojedena“ inflacijom.

Ekonomista Božo Drašković ističe da prosečna plata od 1.000 evra ne odražava stvarni rast životnog standarda, već je rezultat nominalnog rasta koji je umanjen inflacijom i fiksnim kursom evra. Prema njegovim rečima, kupovna moć dinara je manja nego što je bila pre nekoliko godina, kada su prosečne plate iznosile 500 ili 600 evra. On upozorava da politizacija prosečne plate može sakriti razlike između onih koji zarađuju mnogo i onih sa minimalnim primanjima.

Drašković smatra da je važno prikazati stvarnu strukturu prihoda u društvu, jer se time može bolje razumevati ekonomska i socijalna politika koja doprinosi sve većim razlikama između bogatih i siromašnih. Profesor Mihail Arandarenko takođe naglašava uticaj inflacije na prosečnu platu i dodaje da fiksni kurs evra ima svoje prednosti. Prema njemu, fiksni kurs može pomoći u smanjenju motivacije za emigraciju, jer ukoliko se plate u Srbiji povećavaju, ljudi su manje skloni odlasku u inostranstvo.

Pored toga, Arandarenko ukazuje na to da fiksni devizni kurs može poboljšati konkurentnost zemlje, s obzirom na to da se smanjenje plata ne smatra optimalnim rešenjem. On takođe ističe da većina zemalja u regionu, koje su kandidati za Evropsku uniju, imaju sličan sistem fiksnog kursa, što može predstavljati prednost za Srbiju.

Zaključno, iako nominalni rast prosečne plate u Srbiji može delovati pozitivno, realna kupovna moć i dalje ostaje na niskom nivou zbog visoke inflacije i drugih ekonomskih faktora. Važno je analizirati ovu situaciju u kontekstu šireg ekonomskog okvira kako bi se razumele razlike u prihodima i životnom standardu među građanima.