U julu 2023. godine, prosečna isplaćena neto plata po zaposlenom u Federaciji Bosne i Hercegovine (FBiH) dostigla je iznos od 1.628 konvertibilnih maraka (KM), što odgovara približno 832 evra. Ove podatke je objavio Federalni zavod za statistiku FBiH, a prenosi portal Klix.ba.

U poređenju sa junom, iznos plata nominalno je porastao za 3,2 odsto, dok je realno povećanje iznosilo tri odsto. Ova statistika ukazuje na pozitivne trendove u zaposlenosti i ekonomiji FBiH, posebno u svetlu izazova s kojima se region suočava.

Kada se upoređuje sa julom 2022. godine, prosečna plata po zaposlenom u FBiH zabeležila je nominalni rast od 17,4 odsto, dok je realni rast iznosio 12,3 odsto. Ovi podaci sugerišu da se kupovna moć zaposlenih u FBiH poboljšava, što može biti rezultat različitih ekonomskih faktora, uključujući inflaciju i povećanje minimalne plate.

U FBiH, kao i u drugim delovima Bosne i Hercegovine, tržište rada je u stalnoj evoluciji. Pored rasta prosečnih plata, važno je napomenuti da je i dalje prisutna visoka stopa nezaposlenosti, koja je jedan od ključnih izazova za ekonomsku stabilnost i rast u zemlji. Statistički podaci ukazuju na to da je stopa nezaposlenosti u FBiH ostala iznad 20 procenata, što predstavlja ozbiljan problem za društvo i ekonomiju.

Jedan od glavnih razloga za visoku stopu nezaposlenosti jeste strukturna neusklađenost između obrazovanja i potreba tržišta rada. Mnogi mladi ljudi završavaju visoko obrazovanje, ali se suočavaju s poteškoćama u pronalaženju posla u svojim oblastima. Ovo stvara frustraciju među mladima i dovodi do odliva mozgova, gde talentovani pojedinci napuštaju zemlju u potrazi za boljim prilikama.

Takođe, ekonomski izazovi u FBiH nisu samo povezani sa nezaposlenošću, već i sa ekonomskom strukturom. Veliki deo ekonomije i dalje zavisi od sektora koji su manje produktivni, dok se inovacije i razvoj novih tehnologija odvijaju sporije nego u razvijenijim zemljama. Ovo otežava privlačenje stranih investicija, koje su ključne za ekonomski rast.

Da bi se poboljšala situacija na tržištu rada, neophodne su sveobuhvatne reforme koje bi se fokusirale na obrazovni sistem, kao i na podršku malim i srednjim preduzećima. Kroz različite programe obuke i prekvalifikacije, moguće je smanjiti razlike između obrazovanja i potreba tržišta, čime bi se povećala zapošljivost mladih.

Osim toga, važno je da se vlasti fokusiraju na stimulisanje preduzetništva i inovacija. Pružanje podrške startup-ovima i malim preduzećima može doprineti stvaranju novih radnih mesta i povećanju plata. Takođe, investicije u infrastrukturu i tehnologiju mogu poboljšati poslovnu klimu i privući strane investitore.

U zaključku, iako su podaci o rastu prosečnih plata u FBiH ohrabrujući, pred zemljom se nalazi mnogo izazova koji zahtevaju hitnu reakciju. Kroz reforme i strategije usmerene na povećanje zapošljivosti i ekonomski rast, FBiH može postaviti temelje za održivu budućnost i poboljšanje životnog standarda svojih građana. U tom kontekstu, važnost saradnje između vlade, privrede i obrazovnog sektora ne može biti preuveličana, jer jedino zajedničkim naporima može doći do značajnih promena u društvu.