Studentkinja Helena Strugar, koja je prisilno proterana iz Srbije bez ikakvog zvaničnog objašnjenja, postala je simbol šireg protesta pod nazivom „Za Helenu“. Ovaj događaj održan je ispred Pravnog fakulteta u Beogradu, gde su se studenti okupili kako bi izrazili svoju podršku i solidarizovali se sa njom. Njoj je uručen dokument koji navodi zabranu ulaska u zemlju zbog navodne opasnosti po državnu bezbednost, što je izazvalo veliku zabrinutost među studentima i širim slojevima društva. Tokom protesta, atmosfera je bila mirna, ali napeta, uz prisustvo policije koja je osiguravala da sve protekne bez incidenata.

Na protestu su međutim studenti jasno stavili do znanja da se ne slažu sa ovakvim tretmanom. Isticali su Helenino ime kao heroja, persona koja je pretrpela nasilje tokom napada na fakultet i koja sada trpi dodatne nepravde bez pravog objašnjenja. Njihova poruka bila je jasna: stara ideja o pravdi i borbi za osnovna ljudska prava treba da bude u fokusu svakog građanina.

Protesti su se proširili i van Beograda, gde su studenti iz drugih gradova, uključujući Niš, Leskovac i Šabac, takođe organizovali slične akcije. Cilj ovih okupljanja bio je da se podstaknu građani na akciju i da se bori za pravdu i bolju budućnost. Ova međugradsku solidarnost pokazuje da se studenti i mladi ljudi širom Srbije bore protiv nepravde i traže bolje uslove života i obrazovanja.

U tom duhu, okupljanja su trajala više od jednog dana, a na svakom od njih prisutni su iznosili svoje stavove o slobodi govora i važnosti pravde. Zajednički su se zalagali za promene u društvu, pozivajući nadležne organe da obezbede transparentnost u radu i da omoguće sigurnost svim građanima. Kroz ove proteste, studenti pokazuju da su sposobni da se organizuju i izađu na ulice kako bi se izborili za svoja prava.

Protest „Za Helenu“ ne predstavlja samo borbu jedne studentkinje, već se razvija u širi pokret koji zahteva promene koje će obezbediti zaštitu ljudskih prava u Srbiji. Ovaj događaj je postao simbol otpora protiv cenzure i represije, kao i poziv na buđenje svesti među svim generacijama. Aktivisti i studenti su složni u jednom: da bi se promenila situacija u društvu, potrebna je angažovanost svih građana.

Na kraju, važno je napomenuti da su ovi protesti održani bez incidenata, čime su pokazali da je moguće mirno izražavanje nezadovoljstva i da zajednica može da se ujedini oko zajedničkog cilja – pravde. Ovakvi momenti, kao što je protest „Za Helenu“, ostavljaju dubok trag u društvu i često predstavljaju prelomne tačke koje mogu uticati na budućnost. Postavljanjem pitanja o slobodi i pravdi, studenti su pokazali da su spremni da se bore za svoja prava i prava drugih.