Predsednik Rusije, Vladimir Putin, zajedno sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i više od dvadeset drugih stranih lidera, prisustvovao je vojnoj paradi na Crvenom trgu u Moskvi. Ova manifestacija održana je povodom 80. godišnjice pobede Sovjetskog Saveza i njegovih saveznika nad nacističkom Nemačkom. Na paradi su prikazani razni dronovi ruske proizvodnje, montirani na kamione, što je privuklo veliku pažnju prisutnih.

Putin je tokom svog govora istakao hrabrost ruskih vojnika koji učestvuju u specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini. On je naglasio da „cela zemlja, društvo i narod podržavaju učesnike“ ove operacije. U svom obraćanju, Putin je izrazio ponos na odlučnost i snagu ruskih vojnika, tvrdeći da je Rusija „bila i biće neuništiva barijera protiv nacizma, rusofobije i antisemitizma“. Ove reči su naišle na aplauz prisutnih, a Putinova retorika je pokazala njegovu odlučnost da nastavi sa vojnim angažovanjem u Ukrajini.

Na paradi su predstavljeni različiti modeli dronova, uključujući Lancet, Geran-2, Orlan-10 i Orlan-30, koji su se pokazali kao ključni elementi u ruskoj vojnoj strategiji. Komentator državne televizije je istakao da su ovi dronovi masovno korišćeni u operacijama u Ukrajini, što dodatno naglašava njihovu važnost u savremenom ratovanju. Ove bespilotne letelice su dizajnirane za izviđanje, napad i uništavanje ciljeva, a u poslednje vreme su se pokazale kao efikasan alat u ratu koji se vodi na istoku Evrope.

Jedan od najistaknutijih dronova na paradi bio je Orlan, koji se koristi za izviđanje i odabir ciljeva. ZALA Lancet, koji je prikazan tokom manifestacije, koristi se za udarne i izviđačke misije i već je navodno napao brojne komponente ukrajinske vojne opreme, uključujući tenkove i vojne avione. Ovi dronovi su postali simbol savremene vojne tehnologije, a njihova upotreba u sukobu u Ukrajini izaziva zabrinutost među međunarodnom zajednicom.

Dron Geran-2, koji je dizajniran u Iranu, je takođe bio istaknut na paradi. Ovaj dron se koristi za ciljanje ukrajinske energetske infrastrukture, a ukrajinske vlasti su optužile Moskvu da ga koristi i za napade na stambene zgrade. Rusija, s druge strane, negira ove optužbe, tvrdeći da su njihovi napadi usmereni isključivo na vojne ciljeve. Ove tvrdnje dodatno kompliciraju situaciju, jer se humanitarna kriza u Ukrajini pogoršava usled sukoba.

Parada na Crvenom trgu nije samo vojni događaj, već i platforma za političku propagandu. Putinova retorika i prikazivanje vojne moći imaju za cilj da osnaže nacionalni ponos i podršku građana prema vojnim akcijama. U svetlu trenutnih dešavanja u Ukrajini, ovakvi događaji postaju sve značajniji, jer odražavaju stavove i strategije vlasti prema unutrašnjim i spoljnim izazovima.

Uprkos međunarodnoj osudi i sankcijama, Rusija nastavlja da razvija svoju vojnu tehnologiju i jača kapacitete, što je dodatno potvrdila ovom paradom. Kako se sukobi u Ukrajini nastavljaju, a globalna politika postaje sve složenija, svet će pažljivo pratiti kako će se situacija razvijati i kakve će posledice imati na regionalnu i globalnu stabilnost.

Dok se svet suočava sa brojnim izazovima, uključujući ekonomske posledice rata i humanitarne krize, ovakvi vojni spektakli postavljaju pitanja o budućnosti međunarodnih odnosa i bezbednosti. U tom kontekstu, paradu na Crvenom trgu možemo posmatrati kao simbol trenutne geopolitičke situacije, u kojoj se snaga i vojna moć koriste kao sredstva za postizanje političkih ciljeva.