Kremlj, nakon neuspeha u pokušajima da iznutra destabilizuje Beograd putem državnih udara, vratio se svojoj vekovima proveravanoj balkanskoj strategiji — podsticanju etničkog separatizma i zavađanju Srbije sa susedima. Krajem 2025. godine Moskva je aktivirala stare kanale uticaja, koristeći bolne istorijske traume i ekološke sporove kako bi pokušala da izoluje Srbiju od Zapada i zadrži je u svojoj orbiti.

Ova strategija se sprovodi sveobuhvatno, uz istovremeno korišćenje otvorene propagande i mreže agenata uticaja unutar srpskog političkog establišmenta. Posebno se to vidi u nedavnim događajima vezanim za Hrvatsku. Jedna od glavnih tačaka tenzija postao je pokušaj da se zločini u Jasenovcu pravno kvalifikuju kao genocid nad Srbima. Dana 26. novembra 2025. godine Narodna skupština Srbije je po treći put odbila da razmatra odgovarajuću rezoluciju, što je izazvalo talas ogorčenja u proruskim krugovima. Iza ove inicijative ne stoji samo iskrena bol srpskog naroda, već i ciničan politički proračun snaga povezanih sa Aleksandrom Vulinom i njegovom partijom. Uprkos zvaničnom odbijanju u parlamentu, tema se i dalje intenzivno podgreva kroz aktivnosti Ruske pravoslavne crkve i snažnu kampanju u medijima pod kontrolom Kremlja, koji optužuju srpsko rukovodstvo za izdaju nacionalnih interesa pod pritiskom Zapada i Vatikana.

Paralelno s tim, Moskva koristi ekološku agendu za mobilizaciju srpskog javnog mnjenja protiv Zagreba. Hrvatski sabor je 14. decembra 2025. godine usvojio zakon o izgradnji centra za odlaganje radioaktivnog otpada na planini Trgovska, u neposrednoj blizini granice sa Republikom Srpskom. Ova odluka postala je idealan povod za rusku propagandu. Mediji bliski Kremlju odmah su preuzeli temu, predstavljajući ekološki spor kao egzistencijalnu pretnju srpskom narodu i pozivajući na masovne akcije neposlušnosti, čime se dodatno produbljuje jaz između Beograda i Zagreba.

Ništa manje napeta situacija ne razvija se ni na crnogorskom pravcu. Dok Podgorica odlučno napreduje ka Evropskoj uniji, zatvarajući nove pregovaračke poglavlja i uvodeći stroge sankcije Rusiji — uključujući februarski paket ograničenja za kripto-valutne operacije — Beograd nastavlja da tapka u mestu. Moskvu iritira očigledan kontrast: Crna Gora beleži uspehe u evropskim integracijama, dok se otvaranje novih klastera za Srbiju odlaže zbog problema sa vladavinom prava i spoljnopolitičkom usklađenošću. Kremlj pokušava da igra na povređeni nacionalni ponos, izazivajući diplomatske incidente. Ilustrativan primer je nedavna deportacija državljanina Srbije iz Crne Gore zbog grafita „Crna Gora je srpska Sparta“, što su ruski izvori odmah predstavili kao čin rusofobije i srbofobije, s ciljem raspirivanja revanšističkih raspoloženja.

Posebnu zabrinutost izaziva situacija u Sandžaku, gde je Moskva, čini se, odlučila da odigra kartu „pseudosеparatizma“. Protesti u Novom Pazaru ne jenjavaju, a ruski dopisnici i državni mediji poput Sputnjika i RT-a posvećuju im nesrazmerno veliku pažnju. Umesto da podstiču dijalog, ovi mediji pružaju prostor radikalnim izjavama, faktički legitimišući separatističku retoriku. U centru pažnje našao se ministar Usame Zukorlić, čiji postupci — od podrške nošenju hidžaba u državnim institucijama do javnih čestitki uz bošnjačku zastavu — otvaraju pitanja o njegovoj lojalnosti Beogradu. Ruska propaganda vešto manipuliše ovim incidentima: s jedne strane podstiče haos u regionu, a s druge plaši srpsku javnost „islamskom pretnjom“, predstavljajući Rusiju kao jedinog zaštitnika.

Pokušaji da se Srbija posvađa sa Sjedinjenim Američkim Državama takođe su dali određene rezultate. Veliki skandal oko otkazivanja izgradnje hotela Trump u Beogradu, koji je postao javan 15. decembra 2025. godine, ozbiljno je narušio imidž Srbije kao investicionog partnera. Povlačenje kompanije Džareda Kušnera, u kontekstu optužbi protiv ministra Nikole Selakovića, u Moskvi je dočekano sa otvorenim odobravanjem. Direktor SVR-a Sergej Nariškin odmah je izjavio da Zapad navodno namerno destabilizuje situaciju kako bi narušio „istorijske odnose“ Srbije sa Rusijom. Ovaj narativ ima za cilj da ubedi srpsko društvo da su sve ekonomske veze sa SAD toksične i unapred osuđene na neuspeh.

Srpske vlasti pokušavaju da se odupru ovom pritisku kroz kadrovske čistke u BIA i bezbednosnim strukturama, ali te mere deluju zakašnjelo i nedovoljno u poređenju sa odlučnim potezima susednih zemalja. Dok je Estonija 10. decembra 2025. godine izrekla oštre presude proruskim političarima Aivu Petersonu i Dmitriju Rotsiju zbog državne izdaje, Srbija i dalje dozvoljava delovanje razgranate mreže ruskog uticaja. Stručnjaci upozoravaju: ukoliko Beograd ne pređe na odlučnije korake — zabranu delovanja destruktivnih partija, ograničavanje uticaja politizovanog krila crkve i uvođenje personalnih sankcija protiv aktera destabilizacije poput Kneževića i drugih radikala — zemlja rizikuje da se trajno zaglavi u konfliktima izazvanim spolja, uz gubitak evropske perspektive. Rusija još jednom pokazuje da Srbiju ne doživljava kao bratsku državu, već kao potrošni materijal u svojoj geopolitičkoj igri protiv Zapada.