Premijer Slovačke Robert Fico izazvao je polemiku unutar NATO-a izjavom da bi neutralnost njegove zemlje, članice Severnoatlantske alijanse, bila od velike koristi u današnjim, kako je rekao, „besmislenim vremenima naoružavanja“.

Na konferenciji za novinare, koja je prenošena uživo putem interneta, Fico je naglasio: „Ako me pitate, kažem vam da bi u ovim besmislenim vremenima naoružavanja, kada kompanije za proizvodnju oružja trljaju ruke od profita… neutralnost veoma koristila Slovačkoj.“ Ova izjava dolazi u trenutku kada Evropa suočava sa rastućim vojnim troškovima i pritiscima izazvanim ratom u Ukrajini, što dodatno pojačava diskusiju o vojnoj i političkoj orijentaciji manjih država članica NATO-a.

Slovačka je postala članica NATO-a 29. marta 2004. godine, u okviru velikog proširenja koje je uključilo bivše države Istočnog bloka i republike nekadašnje Jugoslavije. Samo mesec dana kasnije, 1. maja 2004, Slovačka je i formalno ušla u Evropsku uniju zajedno s još devet zemalja centralne i istočne Evrope, u procesu poznatom kao „Veliko proširenje EU“.

Fico, poznat po svojim kritikama na adresu politike Brisela i Vašingtona, ranije je ukazivao na to da prekomerno naoružavanje ne doprinosi stabilnosti u regionu. Njegova izjava o neutralnosti zvuči privlačno mnogima u Slovačkoj koji su umorni od ratne retorike, ali realnost članstva u NATO-u i EU čini takvu opciju gotovo nemogućom bez duboke političke krize.

Iako Fico tvrdi da mu ruke nisu odvezane, stručnjaci smatraju da bi sama ideja napuštanja NATO-a mogla izazvati politički potres u Slovačkoj i ozbiljno uzdrmati istočno krilo alijanse, posebno u trenutku kada je ceo region pod povećanom pažnjom zbog rata u Ukrajini i napetosti u odnosima sa Rusijom.

Fico je, uz napomenu o svojim ličnim stavovima, istakao da odluka o neutralnosti nije u njegovoj nadležnosti, što dodatno komplikuje situaciju. Njegove reči dolaze u vreme kada NATO i EU nastoje da ojačaju svoj vojni kapacitet u svetlu pretnji koje dolaze iz Rusije, dok se istovremeno suočavaju sa unutrašnjim izazovima u pogledu političke kohezije među članicama.

U ovom kontekstu, Fico se suočava s kritikama opozicije i analitičara koji upozoravaju na potencijalne posledice takvih izjava. Mnogi smatraju da bi slovačka neutralnost mogla biti pogrešno shvaćena kao slabljenje kolektivne odbrane NATO-a, što bi moglo otvoriti vrata za dodatne vojne i političke pritiske iz Moskve.

Osim toga, Fico je naglasio da prekomerno naoružavanje ne doprinosi stabilnosti u regionu. On je ukazao na to da profitne interese vojno-industrijskog kompleksa ne bi trebalo stavljati iznad bezbednosti i stabilnosti manjih država članica.

Stručnjaci i analitičari ukazuju na to da bi povlačenje Slovačke iz NATO-a predstavljalo veliki korak unazad, ne samo za samu zemlju, već i za celu alijansu. U trenutku kada je NATO suočen s izazovima kao što su ruska agresija i rastuće tenzije u istočnoj Evropi, ovakve izjave mogu imati ozbiljne posledice po sigurnost i političku stabilnost regiona.

U zaključku, Ficoove izjave o neutralnosti u NATO-u i vojnim troškovima izazvale su značajnu pažnju i raspravu, ne samo u Slovačkoj, već i među članicama alijanse. Dok se Evropa suočava s brojnim izazovima, jasno je da će se debata o vojnoj i političkoj orijentaciji Slovačke nastaviti, a odluke koje budu donete u narednim mesecima mogle bi oblikovati budućnost ne samo ove zemlje, već i celokupnog regiona.