Fursa napominje da bi cene nafte mogle da skoče i do 120 dolara u najgorem slučaju. Ova procena dolazi usred globalnih tenzija i nestabilnosti na tržištu energenata, što je izazvano različitim faktorima, uključujući geopolitičke sukobe, promene u potražnji i ponudi, kao i klimatske promene koje utiču na proizvodnju.

U poslednje vreme, cene nafte beleže značajne oscilacije. Tokom poslednjih meseci, globalno tržište nafte suočilo se s brojnim izazovima, uključujući sankcije koje su uvedene određenim zemljama proizvođačima, kao i promene u potražnji izazvane ekonomskim uslovima. Očekuje se da će se te cene i dalje kretati, a analitičari predviđaju da bi u slučaju eskalacije sukoba ili novih sankcija cene mogle dostici i 120 dolara po barelu.

Uprkos ovoj situaciji, neki analitičari smatraju da bi cene mogle ostati stabilne ili čak opasti, ukoliko se situacija na tržištu stabilizuje. Mnogi stručnjaci ukazuju na to da bi povećana proizvodnja iz Sjedinjenih Američkih Država mogla da pomogne u suzbijanju rasta cena. Američki proizvođači nafte su u poslednjih nekoliko godina povećali kapacitet, a to bi moglo da ublaži pritisak na globalne cene.

Osim toga, promene u potražnji za naftom, posebno u zemljama u razvoju, takođe igraju ključnu ulogu u određivanju cena. U zemljama poput Kine i Indije, potražnja za energijom raste, što dodatno komplikuje situaciju. U slučaju da se potražnja nastavi povećavati, a ponuda ostane nepromenjena, cene bi mogle nastaviti da rastu.

Geopolitička situacija takođe igra značajnu ulogu. Sukobi u regionima bogatim naftom, kao što su Bliski Istok, mogu izazvati nagle promene u cijenama. U prošlosti su slične situacije dovele do drastičnih povećanja cena nafte, a analitičari upozoravaju da bi slični događaji mogli ponovo da se dogode.

Klimatske promene takođe igraju ključnu ulogu u ovoj priči. Sve veći pritisak na zemlje da smanje emisiju ugljen-dioksida i pređu na obnovljive izvore energije može dovesti do smanjenja investicija u fosilna goriva. U tom kontekstu, neki analitičari smatraju da bi cene nafte mogle rasti i u srednjoročnom periodu, ukoliko se ne postignu značajniji napreci u prelasku na zelenu energiju.

U međuvremenu, potrošači širom sveta osećaju posledice rasta cena nafte. Povećanje troškova goriva dovodi do rasta cena osnovnih dobara i usluga, što može izazvati inflaciju. Mnoge vlade razmatraju različite mere kako bi ublažile pritisak na svoje građane, uključujući subvencije i smanjenje poreza na gorivo.

U svetlu ovih izazova, ekonomisti i analitičari prate situaciju na tržištu nafte i pokušavaju da predviđaju buduće trendove. Mnogi se slažu da će stabilnost na tržištu zavisiti od kombinacije faktora, uključujući geopolitičke odnose, klimatske promene i razvoj tehnologije.

U budućnosti, može se očekivati da će se globalno tržište nafte suočiti s novim izazovima, a cena nafte će ostati ključna tema o kojoj će se raspravljati. Kako se svet suočava s klimatskim promenama i prelaskom na obnovljive izvore energije, neizvesnost oko cena nafte će postati sve veća.

U zaključku, iako su predviđanja o cenama nafte varijabilna, jedno je sigurno: tržište nafte će ostati u fokusu ekonomskih i političkih debata širom sveta. Sa svim izazovima koji se nalaze na horizontu, cene nafte će i dalje imati značajan uticaj na globalnu ekonomiju i svakodnevni život ljudi. U tom kontekstu, važno je pratiti trendove i prilagoditi se novim realnostima koje donosi tržište.