Visoki bivši zvaničnik Kremlja, koji je želeo da ostane anoniman zbog osetljivosti teme, izjavio je da će Rusiju na predstojećim pregovorima u Istanbulu predstavljati ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i savetnik predsednika za spoljnu politiku, Jurij Ušakov. Ove informacije objavio je list „Vašington post“. Ovi pregovori predstavljaju prvi direktni susret između Rusije i Ukrajine od 2022. godine, a inicirao ih je ruski predsednik Vladimir Putin kao odgovor na sve jače zahteve Zapada za 30-dnevnim prekidom vatre, što bi moglo biti prvi korak ka trajnijem miru.
Sa američke strane, očekuje se prisustvo sekretara za spoljne poslove Marka Rubija, kao i specijalnih izaslanika Stiva Vitkofa i Kita Kelogova. Ovaj događaj se može smatrati prvim znakom nekog pomaka nakon dugog perioda u kojem su pregovori delovali zastoja. Putinovu ponudu za pregovore odmah je podržao američki predsednik Donald Tramp, međutim, evropski zvaničnici i analitičari su skeptični, smatrajući da bi ovo moglo biti „tipičan manevar Kremlja za kupovinu vremena i sprečavanje rešavanja sukoba“.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je naglasio važnost direktnih pregovora sa Putinom, ističući da će učiniti sve što je moguće da sastanak uspe. „Ako je Putin zaista spreman da se sastane ne samo u medijima, nego i u stvarnom životu, onda ćemo učiniti sve da se dogovorimo o prekidu vatre“, rekao je Zelenski. Ova izjava pokazuje da je ukrajinska strana otvorena za dijalog, ali i svesna da Putin ima ključnu ulogu u odlučivanju o budućim koracima.
Putin je ponudio direktne pregovore sa Ukrajinom u Turskoj, uprkos tvrdnjama ruskih analitičara koji smatraju da su pregovori sa Kijevom nemogući zbog navodnog nedostatka legitimiteta ukrajinskog predsednika. Ove tvrdnje dodatno otežavaju situaciju, jer se postavlja pitanje kako će se pregovori odvijati i da li će biti moguće postići stvarne rezultate. Kritičari, uključujući i visoku predstavnicu Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaju Kalas, upozoravaju da Rusija samo „odugovlači“ i ne traži stvarni mir.
Putinova ponuda za razgovore privremeno je odložila pritiske za 30-dnevni prekid vatre sa strane Zapada i poremetila transatlantsko jedinstvo, koje je prvobitno podržavalo zahtev za bezuslovnim primirjem. Evropski lideri su obustavili uvođenje novih sankcija kao odgovor na Putinovu ponudu, ali su upozorili da dalji pregovori moraju doneti stvaran napredak, ili će biti podržane strože sankcije. Ova situacija dodatno komplikuje već napetu međunarodnu političku scenu.
Kako bi se dodatno ispitale mogućnosti za postizanje mira, Zelenski je najavio da će se sastati sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom. Izrazio je spremnost da putuje u Istanbul ako Putin odluči da dođe. Ovaj sastanak bi mogao biti ključan za dalji tok pregovora i postizanje nekog dogovora između sukobljenih strana.
U svetlu svih ovih događaja, međunarodna zajednica sa pažnjom prati razvoj situacije, s nadom da bi pregovori mogli doneti neki napredak u rešavanju sukoba koji traje već više od dve godine. Iako postoje sumnje u iskrenost namera Rusije, svi akteri su svesni da je dijalog jedini put ka postizanju trajnog mira i stabilnosti u regionu. U budućim danima, očigledno će biti mnogo pažnje usmereno na Istanbul, gde će se održati ovi važni pregovori, a rezultati tih razgovora mogli bi imati dalekosežne posledice na političku situaciju u Evropi i šire.
