Iako Moskva podržava iranski režim, ruski predsednik Vladimir Putin ne planira da pruži direktnu pomoć ajatolahu Aliju Hamneiju usled trenutne situacije u Iranu, gde se dešavaju masovni antivladini protesti. Kako javlja nezavisni ruski portal Meduza, Putin je fokusiran na rat u Ukrajini, koji ga iscrpljuje, i nema resurse da pomogne Iranu osim verbalno, što čini veoma oprezno.

Prema izvorima iz Kremlja, Putin ne želi da se sukobi sa Donaltom Trampom, smatrajući da bi Tramp mogao da umanji američku podršku Ukrajini zbog svojih drugih interesa, uključujući Venecuelu i Iran. Ruski orijentalista Ruslan Sulejmanov ističe da je Putinu trenutno važnije osvajanje teritorija u Ukrajini nego podrška svojim saveznicima kao što su Bašar al-Asad ili Hamnei.

Sulejmanov dodaje da su prioriteti Rusije trenutno usmereni na Ukrajinu i normalizaciju odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama. Neki analitičari sugerišu da bi mogla doći nova preraspodela svetskih sfera uticaja, u kojoj bi Rusija mogla profitirati. Međutim, analitičar Bilal Sab naglašava da je malo toga što Rusija može učiniti kako bi spasila iranski režim, tako da je verovatno da će biti ograničena u svojoj podršci.

Osim toga, Sulejmanov primećuje da Putin nije komentarisao nedavne događaje poput hapšenja Nikolasa Madura ili američkih napada na ruske tankere, što dodatno ukazuje na njegov fokus na Ukrajinu. U poslednjih desetak godina, Rusija je u Venecuelu investirala više od 30 milijardi dolara, ali sada se čini da više nema moć da spasi svoje partnere kao što je to učinila 2015. godine u Siriji.

Iako je Iran bio važan saveznik Rusije, posebno u kontekstu odnosa prema Pakistanu i Indiji, trenutna situacija može promeniti tok tih odnosa. Ako dođe do promene vlasti u Iranu, nova vlada bi mogla biti manje sklona Rusiji. Pored toga, Iran je prodao Moskvi oružje vredno tri milijarde dolara pre agresije na Ukrajinu, dok je Rusija Iranu prodala sisteme za protivvazdušnu odbranu, koji su se pokazali neuspešnima u Venecueli.

Analitičari smatraju da se Rusija u sferi sigurnosti svojih saveznika pokazala kao „tigar od papira“. Meduzin izvor iz Kremlja tvrdi da su svi potencijali Rusije trenutno usmereni ka Ukrajini, što ukazuje na Putinovu spremnost da žrtvuje druge interese radi uspeha u Ukrajini. Prema nezavisnim istraživanjima, više od 63% Rusa želi da se rat završi i da se postigne kompromisni mirovni sporazum, što ukazuje na zamor javnosti od rata.

U svetlu ovih događaja, Rusija se suočava s izazovima kako da održava svoj uticaj u svetu dok se bori sa unutrašnjim problemima i preispituje svoje vojne i strateške opcije. U ovom trenutku, Moskva pokušava da iskoristi svoju ulogu posrednika u pregovorima između Izraela i Irana kako bi pokazala da još uvek može igrati značajnu ulogu na međunarodnoj sceni.

Sveukupno, situacija pokazuje da se Rusija suočava s velikim izazovima na više frontova, a njen fokus na Ukrajinu može imati dalekosežne posledice po njene odnose s ključnim partnerima poput Irana. U svetu u kojem se odvijaju promene i preispitivanja savezništava, ostaje da se vidi kako će se Moskva prilagoditi i odgovoriti na nove realnosti koje se razvijaju.