U poslednje vreme, društvene mreže i neki mediji su prepuni dramatičnih i kontroverznih tvrdnji o mladima u Rusiji koji navodno učestvuju u vojnim aktivnostima. Naslovi poput „Putin kopira antičku Spartu“ i „deca od osam godina bacaju bombe i pucaju iz Kalašnjikova“ izazivaju zabrinutost i pažnju širom sveta. Kako bi se razjasnile ove tvrdnje, analizirali smo dostupne informacije iz proverenih izvora.

Jedan od ključnih elemenata u ovom kontekstu je organizacija „Junarmija“, koja predstavlja državom podržani omladinski pokret. Ova organizacija prihvata decu i tinejdžere uzrasta od 8 do 18 godina, sa misijom koja se fokusira na patriotsko vaspitanje, razvoj karaktera, discipline i timskog duha kroz različite sportske i kulturne programe.

U okviru ovog pokreta postoje centri „Avangard“ u više regiona, gde se organizuje vojnopatriotska obuka pred regrutaciju. U Moskvi i drugim oblastima postoje lokalni centri sa programima prilagođenim školskom uzrastu, koji obuhvataju osnovne bezbednosne i taktičke veštine, prvu pomoć i orijentaciju.

Krajem 2022. i tokom 2023. godine, ruske vlasti su uvele osnovnu vojnu pripremu u okviru školskog predmeta bezbednosti (OBŽ). Učesnici se upoznaju s rukovanjem maketama oružja, radom sa zaštitnom opremom, prvim pomoćima i orijentacijom. U nekim regionima, kao što je Tomsk, učenici uče o osnovnim tipovima malokalibarskog oružja i ručnih bombi kroz teoriju i trenažne vežbe.

Izveštaji sa letnjih kampova, poput onog u Rostovskoj oblasti, prikazuju decu i tinejdžere koji učestvuju u taktičkim aktivnostima pod nadzorom veterana. Ove aktivnosti uključuju puzanje kroz pesak i vodu, kao i rukovanje replikama oružja, uz bacanje trenažnih bombi. Iako se radi o simulacijama, ne o pravim vojnim vežbama, naglasak je na edukativnom aspektu.

Međutim, važno je napomenuti da ne postoje potvrđeni izvori koji ukazuju na to da deca od osam godina bacaju prave ručne bombe ili koriste automatske puške kao što su AK-47. U dostupnim materijalima i nastavnim planovima, koriste se trenažni rekviziti i inertne granate, što je standardni pristup u kadetskim i skautskim programima širom sveta.

Ovo nije jedinstven fenomen samo za Rusiju. U Sjedinjenim Američkim Državama, već decenijama postoje slični kadetski programi, kao što je JROTC, koji uključuju lekcije iz bezbednosti, takmičenja i vojne discipline. Slične strukture postoje i u okviru Civil Air Patrol programa.

U kontekstu trenutnog rata, pitanja o političkim namerama i retorici ovih programa postaju posebno značajna. Rusija naglašava važnost „vaspitavanja patriota“, zdravog načina života i spremnosti za služenje državi kroz različite pokrete i programe.

U praksi, ovi programi rezultiraju time da generacija srednjoškolaca izlazi sa većim nivoom discipline, taktičko-bezbednosne pismenosti i patriotske socijalizacije. Međutim, koliko je to zapravo nalik antičkoj Sparti, a koliko programu poput ROTC, zavisi od regiona i instruktora.

U zaključku, dok se širi mreža patriotskih i kadetskih programa, kao i povratak osnovne vojne obuke u škole, važno je razlikovati između edukativnih vežbi i stvarne vojne obuke. Iako su programi poput „Junarmije“ politički i društveno značajni, nije potvrđeno da se deca obučavaju za borbena dejstva. Umesto toga, fokus je na simulacijama i trenažnim aktivnostima, što postavlja pitanje o etici i svrsi ovakvih inicijativa u savremenom društvu.