Američke snage su juče, 3. januara, izvele brzu vojnu akciju na teritoriji Venecuele, u kojoj su uhvatile predsednika države Nikolasa Madura i njegovu suprugu Siliju Flores. Ova operacija izazvala je velike tenzije na međunarodnoj sceni, s obzirom na to da je Venecuela već dugo u centru pažnje zbog svojih unutrašnjih problema, ali i zbog geopolitičkih sukoba.

Nakon hapšenja, Maduro i njegova supruga su prebačeni u Njujork, gde će im se suditi zbog, kako američke vlasti tvrde, „zločina koje su počinili“ i njihove navodne saradnje sa narkokartelima. Ove optužbe dolaze u trenutku kada su Sjedinjene Američke Države pojačale svoje akcije protiv dilera droga i korupcije u Južnoj Americi.

Bivši američki predsednik Donald Tramp je ovu akciju nazvao „briljantnom“ i istakao kako je sve posmatrao uživo, uspoređujući situaciju sa TV šou programima, što je izazvalo različite reakcije u javnosti. Trampova izjava dodatno je produbila sumnje o motivima američke vojne intervencije i postavila pitanja o etici i legalnosti takvih akcija.

Rusija je brzo reagovala na ovu situaciju. Predsednik Vladimir Putin upozorio je da će Moskva braniti Venecuelu, što je izazvalo zabrinutost u međunarodnoj zajednici. Prema izveštajima britanskog lista Ekspres, Putin je naglasio da će Rusija učiniti sve što je potrebno da zaštiti suverenitet Venecuele i njene građane.

Moskva je zatražila oslobađanje Nikolasa Madura, koji se suočava sa optužbama za „narko-terorizam“ u Sjedinjenim Američkim Državama. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov razgovarao je sa Delsi Rodrigez, dojučerašnjom potpredsednicom Venecuele, tokom kojeg je izrazio solidarnost sa narodom Venecuele suočenim s oružanom agresijom.

Lavrov je naglasio da će Rusija nastaviti da podržava venecuelansko rukovodstvo u cilju odbrane nacionalnih interesa i suvereniteta zemlje. Ovaj stav Moskve može se smatrati nastavkom njene strategije jačanja uticaja u Latinskoj Americi, koja je u poslednjim godinama postala arena za sukobe između velikih sila.

Situacija u Venecueli je komplicirana već dugi niz godina, sa ekonomskim krizama, političkim previranjima i masovnim protestima protiv Madurovog režima. Mnogi analitičari smatraju da je američka intervencija deo šire strategije da se destabilizuje vlada koja je bliska Rusiji i koju mnogi Zapadni lideri smatraju autoritarnom.

Ova akcija može imati dalekosežne posledice, ne samo za Venecuelu već i za odnose između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije. U svetlu trenutne situacije, međunarodna zajednica će pažljivo pratiti razvoj događaja i reagovati na mogućnost eskalacije sukoba.

U narednim danima, očekuje se da će se voditi intenzivne diplomatske aktivnosti kako bi se sprečila dalja eskalacija. Venecuela će verovatno postati ključna tema na sastancima međunarodnih organizacija, uključujući UN i OAS, gde bi mogla biti razmatrana mogućnost međunarodne intervencije ili sankcija.

Ovaj incident takođe otvara pitanja o budućnosti američke spoljnoj politici prema Latinskoj Americi, posebno u kontekstu sve većih tenzija sa Rusijom i Kinom, koje nastoje da ojačaju svoj uticaj u ovom strateški važnom regionu. U svakom slučaju, situacija u Venecueli će ostati u fokusu svetske javnosti dok se budu razvijali događaji na terenu.