Nemački ministar spoljnih poslova, Johan Vadeful, nedavno je istakao da su najnoviji napadi Rusije na Ukrajinu povod za uvođenje dodatnih zapadnih sankcija. U intervjuu za televiziju ARD, Vadeful je naglasio da „Putina ne zanima mir, on želi da nastavi ovaj rat, a mi to ne smemo dozvoliti“, čime je naglasio odlučnost Evropske unije da reaguje na situaciju.
Šefica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, podržala je ovu inicijativu i izjavila da se već pripremaju dodatne sankcije. U prethodnim izjavama, Lajen je naglasila da je došlo vreme za povećanje pritiska na Rusiju, dodajući da je Brisel nedavno usvojio 17. paket sankcija. Ove sankcije su deo kontinuiranog napora EU da odgovori na agresiju Moskve prema Ukrajini.
Prema izvorima iz Bloomberga, Evropska komisija razmatra novi paket sankcija koji bi mogao postati najveći od početka rata. Ovaj paket uključuje moguće zabrane trgovine vrednim više od 2,5 milijardi evra, kao i uvođenje nove maksimalne cene nafte. Ove mere usmerene su na dodatno oslabiti ekonomske mogućnosti Rusije, koja se suočava sa sve većim međunarodnim pritiscima.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova, Andrej Sibiga, izrazio je podršku predloženom paketu sankcija američkog senatora Lindzi Grejema, koji uključuje carine od 500% na proizvode iz zemalja koje kupuju rusku naftu i uranijum. Sibiga je napomenuo da Ukrajina želi da integriše elemente ovog pristupa u sankcije EU, što bi moglo dodatno ojačati međunarodnu koaliciju protiv Moskve.
U međuvremenu, specijalni predstavnik američkog predsednika za Ukrajinu, Kit Kelog, osudio je najnovije ruske vazdušne napade na ukrajinske gradove. Kelog je na društvenoj mreži X objavio fotografiju Kijeva u plamenu, ističući da napadi predstavljaju jasno kršenje Ženevskih mirovnih protokola. „Neselektivno, noćno, ubijanje žena i dece u njihovim domovima je jasno kršenje Ženevskih protokola iz 1977. godine, osmišljenih da zaštite nevine ljude“, napisao je Kelog, ističući ozbiljnost situacije.
Takođe, republički član Predstavničkog doma, Don Bejkon, predložio je da SAD i njihovi saveznici treba da naoružaju Ukrajinu dodatno, uvedu maksimalne sankcije protiv Rusije i konfiskuju 300 milijardi dolara ruske imovine u inostranstvu. Ovaj predlog oslikava rastuću zabrinutost među američkim zakonodavcima o potrebi jačanja podrške Ukrajini usled eskalacije konflikta.
Napadi Rusije na Ukrajinu poslednjih dana su dodatno pojačali tenzije u regionu, a međunarodna zajednica se suočava sa izazovom kako da odgovori na ovu pretnju. Vadeful i Lajen su jasno stavili do znanja da će se EU boriti protiv ruskih napada i da će nastaviti da podržava Ukrajinu u njenoj borbi za suverenitet.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da je podrška Ukrajini postala globalna tema. Mnoge zemlje su se okupile kako bi izrazile solidarnost i pružile pomoć, dok se očekuje da će naredni meseci doneti dodatne odluke o sankcijama i vojnim isporukama. Ova situacija ne samo da utiče na Ukrajinu i Rusiju, već i na međunarodne odnose u celini, postavljajući pitanja o bezbednosti, ekonomiji i humanitarnim krizama.
Kako se situacija razvija, sve oči su uprte u odluke koje će doneti evropski vođe i njihove kolege širom sveta. Jasno je da će se izazovi nastaviti, a da će međunarodna zajednica morati da se ujedini kako bi pronašla održivo rešenje za ovaj kompleksan sukob.
