Potrošači u Srbiji postaju sve svesniji svojih prava, ali se retko odlučuju da ih koriste zbog otežanog procesa ostvarivanja tih prava. Stručnjaci ističu da trgovci često odbijaju reklamacije bez ozbiljne kontrole, dok inspekcijske službe imaju ograničena ovlašćenja. Jedan od najvećih problema su komunalni računi, posebno za struju, kao i sve veći broj prevara u onlajn trgovini.

Zakon o zaštiti potrošača (ZZP) pruža pravnu zaštitu potrošačima u Srbiji, uključujući pravo na informisanost, reklamaciju, povraćaj novca i bezbedne proizvode. Ipak, u praksi postoji mnogo nedostataka u sistemu. Mnogi trgovci otežavaju proces reklamacije, odugovlače odgovore ili jednostavno odbijaju zahteve kupaca. Potrošači često nisu dovoljno informisani o svojim pravima, što dodatno otežava situaciju.

Prema Dejan Gavriloviću iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva, prava potrošača su više na papiru nego u stvarnosti. Iako ZZP postoji od 2015. godine i pruža određenu zaštitu, njegova primena često izostaje. Ako potrošač uputi reklamaciju i ne dobije odgovor u roku od osam dana, inspekcija može pokrenuti prekršajni postupak. Međutim, ako trgovac odgovori, čak i negativno, inspekcija se ne bavi dalje tim slučajem.

Gavrilović naglašava da su komunalne usluge, posebno računi za struju, jedan od najčešćih problema sa kojima se potrošači suočavaju. Ljudi često dobijaju račune koji su nekoliko puta veći od uobičajenih, a komunalna preduzeća krše ZZP tako što izdaju račune za usluge koje nisu izmerene.

Iako potrošači postaju sve svesniji svojih prava, i dalje je potrebno više informacija i edukacije. Gavrilović predlaže da se potrošačka prava uvedu u obrazovni sistem kako bi mladi znali kako da ih zaštite.

Na sličan način, Nenad Bumbić iz udruženja „Zaštita potrošača“ ističe da se potrošači sve više obraćaju zbog problema sa obućom i odećom. U poređenju sa potrošačima u SAD-u, gde su najčešći problemi vezani za nekretnine i vozila, potrošači u Srbiji se suočavaju s različitim izazovima.

Bumbić ukazuje na razliku u očekivanjima potrošača, gde se u Srbiji često veruje da se roba može vratiti u prvih šest meseci, čak i kada je ispravna. U stvarnosti, pravo na povratak proizvoda bez razloga postoji samo za kupovine putem interneta, i to u roku od 14 dana.

Osim toga, potrošači često nisu svesni kako da pravilno podnesu pritužbe. Bumbić napominje da je važno imati dva primerka dokumentacije prilikom podnošenja prigovora kako bi se izbegle nesuglasice.

Trend onlajn kupovine donosi nove probleme, kao što su kašnjenja isporuka i prevare. Bumbić upozorava na opasnosti povezane s krađom podataka putem interneta.

Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača podseća da se u 2026. godini donose novi zakoni koji utiču na zaštitu potrošača. Međutim, postojeći problemi sa EPS-om i drugim komunalnim preduzećima i dalje ostaju nerešeni.

Praksa pokazuje da se potrošači često suočavaju sa sistemskim problemima, a tržišna inspekcija često ne reaguje na njihove pritužbe. Antić, advokat, ukazuje da zakon ima dobra rešenja koja štite potrošače, ali da je često neophodno pokretanje sudskih postupaka kako bi se ostvarila prava.

Iako je zakonodavstvo u Srbiji uglavnom usklađeno sa EU standardima, implementacija nije potpuna, a sudski postupci mogu trajati dugo.

Na kraju, potrošači u Srbiji i dalje se suočavaju s brojnim izazovima u ostvarivanju svojih prava, ali s povećanjem svesti o tim pravima postoji nada za poboljšanje situacije. Potrebna je bolja edukacija i podrška institucija kako bi se potrošači ohrabrili da se bore za svoja prava i zaštite se od nepoštenih praksi trgovaca.