Ako se po jutru dan poznaje, još pre pet i po godina moglo se naslutiti da će američkom Behtelu i turskoj Enki naprednjačka vlast za izgradnju Moravskog koridora isplatiti mnogo više od 745 miliona evra, plus 20 odsto za nepredviđene troškove, kao što je predviđeno komercijalnim ugovorom, koji je u ime Vlade u decembru 2019. potpisala tadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.

Iz državne kase za do sada najskuplji infrastrukturni projekat u Srbiji već je isplaćeno 221,6 milijardi dinara ili 1,9 milijardi evra. U ovogodišnjem budžetu predviđene su garancije države za još 300 miliona evra zajmova, a 3. decembra prošle godine Skupština je potvrdila poslednji od četiri već ugovorena kredita za „prvi digitalni auto-put“ od 260 miliona. Ovakvi troškovi ukazuju na to da će, bez kamata na do sada ugovorene zajmove od 1,9 milijardi evra, koji će se otplaćivati do 2037. godine, ova saobraćajnica u najboljem slučaju koštati 2,2 milijarde evra. To je tri puta više od cene po kojoj je trebalo da bude završena pre kraja 2023, kao što je to prilikom svečanog otvaranja radova 28. decembra 2019. najavio predsednik Aleksandar Vučić.

Tim pre što revidiranom Fiskalnom strategijom za 2026. godinu, sa projekcijama za 2027. i 2028, ministar finansija Siniša Mali za taj projekat i dogodine planira 7,3 milijarde dinara ili oko 62 miliona evra. To će konačni ceh pogurati na skoro dve i po milijarde evra.

Ovakav rasplet mogao se naslutiti čim su radovi na auto-putu od Pojata do Preljine počeli. U mejl prepisci, koja je uključivala brojni državni zvaničnici, uključujući državnu sekretarku Aleksandru Damnjanović, koja je kasnije postala ministarka, uočeni su mnogi problemi. Tadašnji dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu, profesor Vladan Kuzmanović, potvrdio je autentičnost te prepiske. On je poslao mejl državnim sekretarkama i članovima Republičke revizione komisije, ukazujući na nedostatke koje treba otkloniti pre nego što se nastave radovi na deonici od Kruševca do Adrana.

U tom mejlu, Kuzmanović je upozorio da će se suočiti sa enormnim troškovima zbog lošeg Idejnog projekta i nepredviđenih radova, koji su mogli biti izbegnuti da su se poslušali stručnjaci. Njegova poslednja rečenica, koja je ukazivala na mogućnost trostrukog povećanja cene projekta, postala je realnost nekoliko godina kasnije.

U istoj poruci, Kuzmanović je istakao da je Saobraćajni institut CIP, kao projektant, izneo neistine i maliciozne optužbe na račun izvestilaca i Fakulteta, što je ukazivalo na nesposobnost da se reše problemi u vezi sa projektom. On je naveo da je bio prinuđen da obavesti i Revizionu komisiju i tadašnjeg ministra građevinarstva Tomislava Momirovića o ovim propustima.

Komisija je organizovala posebnu sednicu kako bi se razmatrali problemi vezani za Moravski koridor, a na ovoj sednici je dogovoreno da se dostavi tehno-ekonomska i finansijska analiza, koja bi pokazala da je potrebno prihvatiti Idejni projekat, uprkos negativnom izveštaju. Ovo ukazuje na to da su u procesu donošenja odluka o projektu postojale značajne manipulacije i pritisci.

S obzirom na sve navedeno, jasno je da je Moravski koridor postao simbol ne samo infrastrukturnog razvoja, već i nesposobnosti i neefikasnosti u upravljanju javnim projektima. Troškovi su se drastično povećali, a mnogi stručnjaci su ukazivali na probleme koji su mogli biti rešeni na vreme. Kroz ovu situaciju, postavlja se pitanje odgovornosti vlasti i potreba za transparentnijim procesom donošenja odluka u budućim projektima.

Na kraju, evidentno je da će Moravski koridor predstavljati izazov ne samo za građevinsku industriju, već i za ekonomiju Srbije u celine, jer će finansijski teret ovog projekta trajati još dugo nakon njegovog završetka. U tom smislu, važno je da građani budu informisani o takvim projektima i njihovim posljedicama, kako bi se osigurala veća odgovornost i transparentnost u upravljanju javnim resursima.