Skupština opštine Bijelo Polje donela je odluku o oduzimanju književne nagrade „Risto Ratković“ nekadašnjem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću. Ovaj potez je usledio kao rezultat inicijative Bošnjačke stranke u Crnoj Gori, koju predvodi aktuelni ministar spoljnih poslova, Ervin Ibrahimović. Odluku su podržali i odbornici drugih političkih stranaka, uključujući Demokratsku partiju socijalista (DPS), Socijaldemokratsku partiju (SDP) i Socijalističku partiju (SD).

Odluka je doneta na sednici održanoj sinoć, a inicijativu je u ime Bošnjačke stranke predstavio Amer Smailović, predsednik Kluba ove partije. Ovaj korak je došao nakon kritika koje su se pojavile u javnosti povodom dodele nagrade Karadžiću, koji je optužen za ratne zločine tokom rata u Bosni i Hercegovini devedesetih godina.

Bošnjačko nacionalno veće Crne Gore, iako je priznalo da je njihova reakcija možda zakasnila, pozdravilo je ovu odluku, smatrajući je „civilizacijskim činom i demokratskim iskorakom“. Ova organizacija je naglasila da su okolnosti pod kojima je dodeljena nagrada jednom od „protagonista destruktivne i genocidne ratne politike“ bile veoma problematične i da je trebalo da budu preispitane ranije.

Smatraju da su tadašnje crnogorske vlasti, u vreme agresije na Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, stvorile ambijent u kojem su Karadžić i njemu slični, navodni pesnici, bili slavljeni i dobrodošli. Njihove knjige su često korišćene kao dekor na mnogim „narodnim“ vašarima širom Crne Gore, što je dodatno naglasilo problematičnost dodele nagrade.

Ova odluka predstavlja simboličan gest prema žrtvama ratova u bivšoj Jugoslaviji i može se posmatrati kao korak ka pomirenju i razumevanju među različitim etničkim grupama u regionu. Oduzimanje nagrade Karadžiću može biti viđeno kao način da se pokaže da se društvo ne slaže sa njegovim delovanjem i ideologijom, kao i da se prizna patnja mnogih ljudi tokom tog turbulentnog perioda.

Reakcije na ovu odluku su podeljene. Dok su neki pozdravili ovaj potez kao potrebnu ispravku istorijskih nepravdi, drugi su ukazali na to da bi ovakve odluke mogle da prodube podele i nesuglasice među različitim zajednicama. Kritičari smatraju da bi umesto oduzimanja nagrada, trebalo raditi na izgradnji mostova i dijalogu između različitih naroda, kako bi se zajednički gradila budućnost bez mržnje i podela.

Ova situacija takođe otvara pitanja o tome kako društva u postkonfliktnim okvirima treba da se nose sa nasleđem ratova i nasilja. Mnogi se pitaju kakve su granice između umetnosti i ideologije, i kako davanje nagrada može uticati na percepciju umetnika i njihovih dela u društvu. Odluka o oduzimanju nagrade Karadžiću može biti viđena kao signal da se društva moraju suočiti sa svojom prošlošću i preispitati svoje vrednosti i principe.

U budućnosti, važno je da se ovakvi slučajevi pažljivo razmatraju, uzimajući u obzir sve aspekte i posledice. Održavanje dijaloga i razumevanja među različitim zajednicama bi trebalo da ostane prioritet, kako bi se izgradila stabilnija i pravednija društva. Ova odluka u Bijelom Polju može biti korak ka tome, ali će pravi izazov biti kako nastaviti dalje i raditi na pomirenju i izgradnji zajedničke budućnosti.