Rastislav Dinić, narodni poslanik, izrazio je zabrinutost povodom nedavnih odluka koje je donela Vlada Srbije, a koje se interpretiraju kao vid odmazde prema Filozofskom fakultetu u Nišu. On je posebno skrenuo pažnju na imenovanje Đure Macuta u Savet fakulteta, postavljajući pitanje koje se tiče njegove sposobnosti da obavlja ovu funkciju, imajući u vidu njegovo kontroverzno ponašanje i blisku povezanost sa aktuelnim režimom.

Uprkos ovim izazovima, profesori Filozofskog fakulteta, na čelu sa dekanicom Natalijom Jovanović, pružili su svoju podršku studentima koji su organizovali proteste. Ovaj čin solidarnosti doveo je profesore u centar pažnje, a vlasti su reagovale napadima na njihovu poziciju i integritet. Ova situacija dovodi u pitanje autonomiju akademskih institucija i slobodu izražavanja na univerzitetu.

Osim toga, Vlada Srbije najavila je osnivanje novog fakulteta, što implicira razdvajanje nekih departmana sa postojećih fakulteta. Ova odluka izazvala je zabrinutost među akademskim radnicima i studentima jer se postavlja pitanje koliko će ovo razdvajanje uticati na kvalitet obrazovanja i istraživanja. Mnogi se pitaju šta se zapravo krije iza ovakvih poteza i ko su ljudi koje vlast postavlja na ključna mesta unutar visokoškolskih institucija.

U kontekstu ovih dešavanja, Dinić je izrazio zabrinutost zbog nedostatka jasnih kriterijuma koje Vlada koristi prilikom postavljanja kadrova na univerzitetima, kao i nedostatka transparentnosti u akademskoj administraciji. Postavlja se pitanje o profesionalnosti i etičnosti u odabiru tih pojedinaca, kao i njihovim stvarnim motivima. Da li se tim potezima želi stvoriti podela unutar akademske zajednice ili se radi o nečemu što ima duboku političku pozadinu?

Dok se situacija oko Filozofskog fakulteta u Nišu komplikuje, podrška profesora i studenata može biti ključna u očuvanju autonomije univerziteta. Njihova borba za očuvanje akademskih vrednosti i sloboda može odigrati vitalnu ulogu u oblikovanju budućnosti obrazovanja u Srbiji. Mnogi se nadaju da će vlasti prepoznati važnost ovih institucija i obezbediti im potrebnu zaštitu i podršku, umesto da se koriste kao sredstvo političkog pritiska.

Na kraju, Dinić je naglasio da je važno da se čuje glas akademske zajednice i da se zaštite prava svih onih koji učestvuju u obrazovnom procesu. Ova situacija može biti put ka većem razumevanju i dijalogu između vlasti i akademskih institucija, ali i poziv na akciju za sve one koji se protive bilo kakvoj vrsti pritiska na slobodu mišljenja i izražavanja u akademskom svetu.