Rusija je pojačala vojnu aktivnost na severozapadu zemlje, posebno duž granice sa Finskom, što izaziva zabrinutost među NATO članicama i u međunarodnoj zajednici. Ova aktivnost dolazi u trenutku kada svet očekuje moguće direktne mirovne pregovore između Rusije i Ukrajine u Istanbulu, što dodatno pojačava tenzije.
Snimci sa terena prikazuju značajno povećanje vojne infrastrukture u oblastima kao što su Kamenka, Petrozavodsk, Severomorska-2 i Olenji. U Kamenki je, kako se izveštava, postavljeno više od 130 vojnih šatora, koji mogu da prime do 2.000 vojnika. Ove aktivnosti podsećaju na slične pripreme koje su prethodile izbijanju rata u Ukrajini. Rusija je već upozorila na mogućnost uvođenja „vojno-tehničkih mera“ kao odgovor na pristup Finske NATO-u, što se može tumačiti kao pokušaj da se testira jedinstvo Alijanse.
Vesa Virtanen, zamenik šefa odbrane Finske, naglasio je u intervjuu da Rusija kontinuirano testira Član 5 NATO-a kroz svoje vojne maneuvre, sajber napade i dezinformacione kampanje. On je istakao da je trenutna situacija mnogo ozbiljnija nego pre rata u Ukrajini, s obzirom na to da je tokom tog perioda u Finskoj bilo stacionirano oko 20.000 ruskih vojnika i nekoliko rezervnih brigada. Sada, kako se čini, Rusija gradi novu vojnu infrastrukturu i planira da poveća broj trupa u tom regionu.
Prema izveštaju „Volstrit žurnala“, Rusija već širi svoje vojne aktivnosti duž granice sa Finskom i gradi novu vojnu bazu u Petrozavodsku, koja se nalazi oko 160 kilometara istočno od finske granice. Ova baza bi mogla da bude pod komandom desetina hiljada vojnika, što dodatno povećava zabrinutost među zapadnim vojnim i obaveštajnim analitičarima, koji upozoravaju da bi ove jedinice mogle da postanu „kičma“ ruskih snaga u slučaju sukoba sa NATO-om.
U isto vreme, međunarodna zajednica prati situaciju sa velikim interesovanjem, jer se strahovi od eskalacije sukoba u Evropi povećavaju. Ova situacija je postala još urgentnija nakon što je Finska postala članica NATO-a u aprilu 2023. godine, čime je dodatno promenjena bezbednosna dinamika u regionu.
Rusija je, s druge strane, optužila NATO za provokacije, ističući da su vojne aktivnosti Alijanse na njenim granicama uzrok napetosti. Moskva je izjavila da će preduzeti sve potrebne mere kako bi zaštitila svoje interese i sigurnost.
U svetlu ovih događaja, analitičari upozoravaju da bi situacija mogla dovesti do ozbiljnih sukoba ukoliko se ne postigne dogovor kroz diplomatiju. Mnogi smatraju da bi nastavak vojne izgradnje i eskalacija napetosti mogle rezultirati ne samo regionalnim, već i globalnim posledicama.
Ova situacija naglašava potrebu za hitnim dijalogom između Rusije, Ukrajine i NATO-a, kako bi se izbegla dalja eskalacija sukoba. U međuvremenu, svetski lideri i diplomatski zvaničnici nastavljaju da traže načine za rešavanje krize i povratak stabilnosti u regionu.
U zaključku, trenutna vojna aktivnost Rusije na granici sa Finskom predstavlja ozbiljnu pretnju za bezbednost Evrope. Sa povećanjem broja vojnika i izgradnjom vojne infrastrukture, situacija se čini sve napetijom, dok međunarodna zajednica nastoji da pronađe rešenja kroz diplomatiju i mirne pregovore.
