Globalne cene nafte zabeležile su značajan porast dok Iran nastavlja sa vojnim akcijama širom Bliskog istoka u odgovoru na napade Sjedinjenih Američkih Država i Izraela. U ponedeljak je cena Brent nafte, koja služi kao globalni referent za cene nafte, skočila za 10% i dostigla više od 82 dolara po barelu. Ovaj skok usledio je nakon što su tokom vikenda napadnuta najmanje tri broda u blizini Ormuskog moreuza, ključne tačke za transport nafte i gasa, kroz koju prolazi oko 20% svetske isporuke ovih energenata. Pored nafte, cene prirodnog gasa su takođe porasle, dostigavši povećanje od 25%.

Iran je izdao upozorenje brodovima da izbegavaju ovu strateški važnu vodenu rutu, što dodatno pojačava strah od mogućih poremećaja u međunarodnom brodskom saobraćaju. U Londonu, indeks FTSE 100 je zabeležio pad od 1%, a među najvećim gubicima našla se kompanija British Airways, koja je pogođena poremećajima u vazdušnom prostoru Bliskog istoka. Vodeća evropska berzanska tržišta takođe su zabeležila pad, pri čemu je francuski CAC-40 pao za 1,8%, a nemački Dax za 2,1% u ranim popodnevnim satima.

U međuvremenu, cena zlata, koje se tradicionalno smatra sigurnom lukom u vremenima nesigurnosti, porasla je za 2% i dostigla 5.388 dolara po unci. Međunarodni brodski saobraćaj gotovo je stao na ulazu u Ormuski moreuz, a analitičari upozoravaju da bi produženi sukob mogao dodatno povećati cene energije.

Nakon prvobitnog skoka, cena Brent nafte se stabilizovala na 79 dolara po barelu, dok je američka nafta porasla za 7,6% i dostigla cenu od 72,20 dolara po barelu. Stručnjaci upozoravaju da bi cena nafte mogla preći 100 dolara po barelu ukoliko se sukobi nastave, što bi moglo izazvati domino efekat na inflaciju i kamatne stope širom sveta.

U nedelju je Opec+ odlučio da poveća proizvodnju nafte za 206.000 barela dnevno kako bi se pokušao ublažiti mogući rast cena, ali neki analitičari sumnjaju da će to značajno uticati na tržište. Edmund King, predsednik AA, upozorio je da bi poremećaji u snabdevanju mogli dovesti do rasta cena benzina globalno. „Nemiri i bombardovanja širom Bliskog istoka sigurno će biti katalizator za poremećaj distribucije nafte globalno, što će neizbežno dovesti do rasta cena“, izjavio je King.

Prema njegovim rečima, obim i trajanje povećanja cena na pumpama zavisiće od trajanja sukoba. Subita Subramaniam, glavna ekonomistkinja i šefica investicione strategije u firmi Sarasin & Partners, naglasila je da ukoliko cene nafte ostanu visoke duže vreme, to će se preneti i na druge cene, poput hrane, poljoprivrednih proizvoda i industrijskih sirovina, što bi moglo dodatno pogoršati inflaciju.

S obzirom na trenutne tenzije u regionu i neizvesnost na tržištu, analitičari očekuju da će se situacija nastaviti razvijati, a cene energenata ostati pod pritiskom. U ovom trenutku, važno je pratiti dalji razvoj događaja i reakciju tržišta na eventualne promene u globalnoj političkoj situaciji. Ekonomisti upozoravaju da bi produženi sukobi mogli imati dugoročne posledice ne samo za energetsku politiku već i za globalnu ekonomiju.