Sastanci Generalne skupštine UN obično ne privlače veliku pažnju, ali ovogodišnji događaj izneo je na svetlost dana trenutne krize u međunarodnom pravu i humanitarnom sistemu. Umesto rešenja, prisustvovali smo prizoru samoreklamiranja i frustracije, dok su se četiri velika sukoba – u Ukrajini, Iranu, Palestini i Sudanu – nadvijala nad skupom, bez vidljivih rešenja ili volje da se oni reše. Kolumnistkinja Gardijana, Nasrin Malik, ističe da je ovaj skup prikazao sveobuhvatne probleme koji muče svet.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izneo je strašne posledice ruske agresije, naglašavajući ljudske žrtve i neuspehe sankcija protiv Rusije. Njegov govor je bio poziv za pažnju na situaciju koja se izmiče kontroli. S druge strane, bivši američki predsednik Donald Tramp ponovo je zapretio Iranu, ponavljajući obećanje o „uništenju“ koje je izgubilo svoju težinu nakon višestrukih izjava o sličnim akcijama.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan uzvratio je Trampovim pretnjama, nazvavši Iran žrtvom američkog terorizma i ističući da će se braniti svim snagama. U međuvremenu, izraelski premier Benjamin Netanjahu, jedini lider optužen pred Međunarodnim krivičnim sudom, obratio se skupštini sa unapred poznatim ratobornim tonom, dodatno potkrepljujući osećaj bezvlašća međunarodnog prava.

Jordanski kralj Abdulah II ukazao je na zastrašujući osjećaj nekažnjivosti izraelske vlade, naglašavajući da je poštovanje međunarodnog prava postalo pitanje koje se može ignorisati decenijama. Njegove reči odražavaju rastuću frustraciju među liderima koji se suočavaju s neefikasnim sistemom koji ne može da reši postojeće sukobe.

Licemernost je dodatno oslikana u izlaganjima predstavnika Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su, dok su kritikovali situaciju u Sudanu, sami bili umešani u podršku snagama optuženim za genocid. Njihova uloga u sukobu je bila neosporna, a njihova neosuđivanost u međunarodnoj areni postavlja pitanje o stvarnoj vrednosti međunarodnog prava.

Trampova administracija iskoristila je svoje pravo da kontroliše ko može prisustvovati skupštini, koristeći vizni sistem kao oružje. Palestinskom predsedniku Mahmudu Abasu su, kao i 80 drugih palestinskih zvaničnika, uskraćene vize, dok su slične prepreke postavljene i za lidere sudanske vlade, u potpunosti ignorirajući njihove legalne pozicije.

Ova situacija je odražavala širu dinamiku u međunarodnoj politici, u kojoj su moćne države često favorizovane, dok su druge marginalizovane. Tom Flečer, podsekretar generalnog sekretara UN za humanitarna pitanja, pokušao je da pruži pozitivnu sliku, ali suočavanje s haosom i nedostatkom resursa je postalo norma.

U svetlu ovih događaja, međunarodna politika se suočava s novim izazovima. Sukobi postaju sve složeniji, a način vođenja rata se menja sa sve većom upotrebom tehnologije, kao što su dronovi i veštačka inteligencija. Ova nova pravila igre otežavaju predviđanje ishoda sukoba i postavljanje granica između ratovanja visokog i niskog intenziteta.

Generalna skupština UN 2026. godine može doneti dodatne uvide o stanju međunarodnog prava i krah međunarodne zajednice. U svetu u kojem se sukobi vode na nove načine, izazov će biti održavanje stabilnosti i pružanje pomoći onima koji pate. Ovaj trenutak zahteva promišljanje o budućnosti međunarodnog sistema, koji se čini sve više oslonjenim na aktivnu rezignaciju i borbu protiv neodgovornih lidera.

S obzirom na trenutni haos i neizvesnost, jasno je da je potrebno preispitati kako se međunarodni akteri suočavaju s novim realnostima, dok se svet suočava s izazovima koji zahtevaju hitna i efikasna rešenja.