Skupljanje energije i poremećeni lanci snabdevanja, uključujući one za vitalno važna veštačka đubriva, usporavaju svetsku ekonomiju. Kina za sada odoleva, dok Persijskom zalivu preti recesija. Iako sukob deluje kao borba Davida protiv Golijata, Iran je za samo nekoliko nedelja uspeo da izbaci svetsku ekonomiju iz ravnoteže. Posledice se mogu svesti na povećane cene i slabiji rast.

Prema blogu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), čitava svetska ekonomija je pogođena, ali ne osećaju svi te posledice podjednako. Zemlje koje uvoze energiju su više pogođene nego izvoznici, siromašne države više od bogatih, a zemlje sa malo ili nikakvim rezervama trpe jače od onih koje raspolažu većim rezervama.

Jedan od glavnih uzroka problema jeste poremećaj u globalnom snabdevanju energijom. Rat sa Iranom izazvao je najveći prekid u snabdevanju u istoriji globalnog tržišta nafte, a globalna ponuda tečnog prirodnog gasa smanjena je za oko 20 procenata. Posledice zatvaranja Ormuskog moreuza posebno teško pogađaju zemlje Azije, gde do 90 procenata uvoza nafte i gasa dolazi iz Persijskog zaliva. U Južnoj i Jugoistočnoj Aziji su već vidljive posledice, kao što su rast cena energije i problemi u snabdevanju, što je primoralo vlade na intervencije kao što su puštanje rezervi na tržište ili subvencije.

Kina, kao najveći svetski uvoznik sirovina, manje zavisi od Bliskog istoka, što joj omogućava da bolje podnese trenutnu situaciju. Zbog povezanosti sa Rusijom i velikih rezervi, manje je zavisna od isporuka tankerima.

Poremećaji u lancima snabdevanja takođe pogađaju industriju čipova. Tankeri i kontejnerski brodovi su primorani da menjaju rute, a vazdušni saobraćaj kroz važne čvorišta u regionu je takođe pogođen. Ovo povećava troškove transporta i osiguranja i produžava rokove isporuke, a posebno je pogođen azijsko-pacifički region. Industrija čipova, koja se oslanja na sirovine iz Tajvana, Kine i Južne Koreje, može doživeti ozbiljne posledice. U slučaju da dođe do problema sa isporukama gasa iz Katara, Tajvan bi mogao biti prinuđen da racionalizuje potrošnju energije.

Takođe, poremećeni lanci snabdevanja utiču na proizvodnju hrane. Na svetsko tržište više ne stiže dovoljno đubriva, a trgovina ureom, amonijakom i fosfatima se odvija preko blokiranog Ormuskog moreuza. Polovina svetskog sumpora takođe se transportuje kroz ovaj moreuz, što dodatno otežava proizvodnju đubriva. Cene mineralnih đubriva su porasle za oko 30 do 40 procenata, što bi moglo uticati na rast cena hrane, posebno u zemljama sa niskim prihodima.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) očekuje da će globalni rast BDP-a ostati stabilan na 2,9 procenata u 2026. godini, pre nego što poraste na tri procenta 2027. godine. Međutim, rat sa Iranom usporava ekonomiju i stvara neizvesnost u pogledu globalne tražnje. Inflacija u zemljama G20 mogla bi iznositi oko 4 procenata u 2026. godini, što je 1,2 procentna poena više nego ranije očekivano.

U Nemačkoj, vodeći ekonomski instituti su značajno smanjili prognoze rasta BDP-a na samo 0,6 procenata za ovu godinu. Inflacija bi mogla rasti zbog viših cena energije, a 92 odsto nemačkih firmi očekuje pogoršanje poslovanja usled rata sa Iranom. Poremećaji u pomorskim rutama i otežana isporuka poluproizvoda su među najvažnijim brigama preduzeća.

Sve ovo ukazuje na to da bi ekonomske posledice sukoba mogle postati još izraženije kako sukob bude trajao. U ovom trenutku, svetska ekonomija se suočava sa ozbiljnim izazovima, a prognoze za budućnost ostaju neizvesne.