Ambasador Sjedinjenih Američkih Država pri NATO-u, Metju Vitaker, izjavio je da se trenutno u pregovorima o Ukrajini razmatraju četiri dokumenta, a da Vašington pokušava da utvrdi koliko su maksimalni ustupci koje je Rusija spremna da napravi kako bi se okončao rat. U intervjuu za Foks njuz, Vitaker je naglasio da su strane sada bliže miru nego ikada do sada, ali je istakao da je „lopta na strani Rusije“. On je dodao da bi rat u Ukrajini mogao da se završi u narednih devedeset dana i da Trampova administracija aktivno radi na postizanju mira, uz poruku da će vršiti pritisak na obe strane da se sukob okonča.

Prema rečima Vitakera, Ukrajina trpi zbog ruskih napada na energetsku infrastrukturu, ali je i Rusija, kako je naveo, podnosi veliku štetu zbog ukrajinskih udara, što ukazuje na to da ovaj rat mora da se završi. On se osvrnuo na izjavu potpredsednika SAD, Džej Di Vensa, koji je naglasio da se ne može sa sigurnošću reći da li će mir biti postignut, jer mnogo toga zavisi od Moskve.

Vitaker je naveo da se na pregovaračkom stolu nalazi mirovni plan od 20 tačaka, predlog multilateralnih bezbednosnih garancija, posebne bezbednosne garancije Sjedinjenih Američkih Država i plan ekonomskog rasta i prosperiteta nakon postizanja mira. Kako je rekao, SAD sada jasno razumeju zahteve Ukrajine, dok istovremeno pokušavaju da procene koliko je Rusija spremna da ide u pravcu ustupaka.

Govoreći o nastavku borbi, Vitaker je ukazao na snažne ruske napade na Ukrajinu i ocenio da to samo po sebi govori o trenutnoj situaciji. Dodao je da je, prema njegovim rečima, Rusija „jedina strana koja nije pokazala zabrinutost zbog sopstvenih gubitaka“. On je naglasio da je američki predsednik Donald Tramp, kao ključni posrednik, jedini koji može da dovede obe strane za pregovarački sto i pokuša da postigne dogovor.

„Predsednik Tramp je spreman da, uprkos haosu, stradanjima i razaranjima na ratištu, istraje u pokušaju da se dođe do mirovnog sporazuma“, zaključio je Vitaker.

U međuvremenu, izvor iz Kremlja je naveo da će Rusija zatražiti značajne izmene nacrta mirovnog plana koji su dogovorile Ukrajina i Sjedinjene Američke Države, uz tvrdnju da trenutni predlog ne zadovoljava ključne ruske interese. Moskva, prema tim navodima, plan od 20 tačaka vidi samo kao početnu osnovu za dalja pregovaranja.

Ova situacija ukazuje na to da, iako se čini da su strane bliže miru nego ikada, i dalje postoji značajan razdor u pregovorima. Odnos između SAD i Rusije ostaje napet, a svaka strana pokušava da zaštiti sopstvene interese. Vašington se suočava s izazovima u ostvarivanju svog plana, dok Rusija pokazuje otpor prema predloženim rešenjima.

Pitanje mira u Ukrajini je i dalje neizvesno i zavisi od sposobnosti lidera da postignu kompromis u pregovorima. Sa svakim danom koji prolazi, ljudske žrtve rastu, a ekonomske posledice se osećaju u celoj regiji. Međunarodna zajednica prati razvoj situacije, nadajući se da će se uskoro pronaći rešenje koje će omogućiti trajni mir.

U ovom kontekstu, važno je napomenuti da će dalji pregovori zahtevaće strpljenje i diplomaciju sa obe strane. Uloga Sjedinjenih Američkih Država kao posrednika može biti ključna u postizanju stabilnosti, ali će konačni ishod zavisiti od volje Moskve i Kijeva da postignu dogovor. Dok se svet nada mirnom rešenju, preostaje da se vidi kako će se situacija razvijati u narednim nedeljama.