Iranski napadi na rafinerije i gasna postrojenja u regionu, kao i na naftne tankere, izazivaju rastuće strahove u vezi sa globalnim snabdevanjem energentima. Ekonomske sile su u panici, a potrošači se pripremaju na povećanje cena. Rat na Bliskom istoku je doveo do toga da globalni investitori trpe posledice dugotrajnog sukoba koji utiče na globalno snabdevanje energijom i potencijalno podstiče inflaciju širom sveta.

Od ponedeljka, globalna berzanska tržišta su pala, dok su cene nafte i gasa drastično porasle, nakon američkih i izraelskih napada na Iran i iranskog odgovora, koji je uključivao napade na ključnu energetsku infrastrukturu u regionu. Cena Brent sirove nafte nastavila je da raste u sredu, probijajući nivo od 80 dolara po barelu. Cene gasa su takođe skočile u Aziji i Evropi.

Ormuski moreuz, ključna tačka kroz koju prolazi oko 20% globalnog snabdevanja naftom, ostaje pod posebnim okom investitora. Predstavnik Iranske revolucionarne garde je izjavio da će Iran „zapaliti svaki brod koji pokuša da prođe kroz moreuz“. Međutim, Kina, kao najveći svetski uvoznik nafte i gasa, vrši pritisak na Iran da održi moreuz otvorenim zbog svoje zavisnosti od energenata iz ovog područja.

Američki predsednik Donald Tramp je najavio planove za obezbeđivanje i pratnju naftnih tankera kroz moreuz, međutim, ulagači nisu bili uvereni, s obzirom na nedostatak detalja i moguće dugotrajno sprovođenje plana. Analitičari su upozorili da bi pomorske pratnje mogle postati laka meta iranskih napada, te da bi SAD mogle odložiti pratnju dok ne procene da je iranska sposobnost napada oslabljena.

Iako je Ormuski moreuz tehnički otvoren, saobraćaj tankera je praktično obustavljen zbog bezbednosnih problema i visokih troškova osiguranja usled iranskih napada. Pomorski osiguravači otkazuju polise za ratne rizike, a troškovi transporta nafte naglo rastu. Osiguravajuće kompanije su najavile da će otkazivanje polisa stupiti na snagu 5. marta, što znači da će brodarske firme morati da pronađu novo osiguranje po višim cenama.

Više od 150 plovila, uključujući tankere za naftu i tečni prirodni gas, usidreno je u Ormuskom moreuzu, što ozbiljno utiče na globalno snabdevanje. Analitičari su upozorili da bi dodatni iranski napadi na energetsku infrastrukturu mogli izazvati dugotrajnije poremećaje.

Iranski napadi na ključna energetska postrojenja dodatno povećavaju zabrinutost u vezi sa snabdevanjem. Saudijska kompanija Aramco je zatvorila svoju najveću domaću rafineriju nakon napada iranskih dronova, dok je katarska državna firma QatarEnergy obustavila proizvodnju ukapljenog prirodnog gasa usled napada na svoja postrojenja.

Iako su analitičari iz Dojče banke procenili da sukob može biti privremen, naglašavajući da je tržište energenata dobro pozicionirano, i da bi dugoročni efekti mogli biti manji od očekivanih. Ipak, veće cene energenata su već počele da utiču na azijske ekonomije, koje su u velikoj meri zavisne od nafte i gasa iz regiona.

Osamdeset četiri procenta sirove nafte i kondenzata, kao i 83 procenta tečnog prirodnog gasa, koji su prošli kroz Ormuski moreuz, završili su na azijskim tržištima. Kina, koja kupuje gotovo 90 procenata iranske nafte, može pretrpeti manje štete od gubitka iranske proizvodnje nego od dugotrajnog poremećaja pomorskog saobraćaja.

Evropa, s druge strane, je izložena rizicima u vezi sa energetskim šokovima, što je dovelo do slabljenja evra prema dolaru. Negativni šok ponude predstavlja direktan trošak za Evropljane i može izazvati skok inflacije u evrozoni. Terminski ugovori na evropski prirodni gas su porasli, a analitičari su upozorili da bi poremećaj izvoza katarskog LNG-a dodatno povećao cene i otežao Evropi ponovno punjenje skladišta gasa.

S obzirom na trenutnu situaciju, analitičari smatraju da će obim izgubljenih količina zavisiti od razmere štete na infrastrukturnim objektima, čija se procena još uvek vrši.