Italija, Francuska i Belgija su se usprotivile inicijativi da se zamrznuta ruska imovina koristi kao osnova za kredit Ukrajini, što je tema o kojoj se raspravlja u okviru Evropske unije. Prema izveštaju lista „Korijere dela sera“, vlade ovih zemalja izražavaju zabrinutost zbog moguće finansijske odgovornosti ukoliko međunarodni sud presudi da je korišćenje ruske imovine nezakonito. Belgija, koja je domaćin značajnog dela zamrznutih sredstava na platformi „Juroklir“, takođe se protivi ovoj inicijativi iz istih razloga.

Na samitu koji je održan u Briselu 23. oktobra, šefovi država EU nisu uspeli da postignu dogovor o predlogu Evropske komisije da se zamrznuta sredstva Centralne banke Rusije upotrebe kao osnova za zajam Ukrajini. Ova tema će se ponovo razmatrati na sastanku Evropskog saveta zakazanom za 18. i 19. decembar. U međuvremenu, očekuje se da će Evropska komisija predložiti da zemlje EU zajednički preuzmu „desetine milijardi evra“ duga kako bi podržale Ukrajinu ili, alternativno, da „puste Ukrajinu niz vodu“. Ipak, list „Politiko“ ističe da Evropska komisija i dalje smatra da je varijanta korišćenja ruske imovine poželjnija.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je više puta osudilo zamrzavanje ruske imovine u Evropi, nazivajući to krađom. Prema rečima ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, Moskva je spremna da uzvrati na konfiskaciju zamrznutih sredstava i naglašava da Rusija ima mogućnost da zadrži sredstva koja zapadne zemlje drže u Rusiji. Ove izjave ukazuju na tenzije koje se razvijaju između Rusije i zapadnih zemalja, a situacija sa zamrznutim sredstvima dodatno komplikuje odnose.

Inicijativa da se ruska imovina koristi za finansiranje Ukrajine dolazi u kontekstu teške ekonomske situacije u toj zemlji, izazvane ratom i sankcijama. Ukrajina se suočava sa višim troškovima za obnovu i održavanje svoje ekonomije, što je dovelo do pritiska na evropske vlade da pruže dodatnu finansijsku pomoć. Međutim, protivljenje Italije, Francuske i Belgije ukazuje na unutrašnje podele unutar EU kada su u pitanju mere protiv Rusije i finansijska podrška Ukrajini.

Ovo pitanje takođe otvara šira pitanja o pravnim i etičkim aspektima zamrzavanja imovine. Da li je pravo Evropske unije da koristi sredstva koja pripadaju drugoj zemlji kao sredstvo pritiska ili kao način da se pomogne trećoj zemlji? Ovo su pitanja koja će verovatno biti predmet rasprave u narednim mesecima, dok EU pokušava da pronađe rešenje za ovu složenu situaciju.

Pored toga, postoji i briga da bi takve mere mogle postaviti opasan presedan u međunarodnom pravu. Ako se zamrzavanje imovine smatra legitimnim sredstvom, to bi moglo otvoriti vrata za slične akcije u budućnosti, što bi moglo destabilizovati međunarodni finansijski sistem. Takođe, postoji rizik od pogoršanja odnosa između Rusije i zapadnih zemalja, što bi moglo imati dugoročne posledice na globalnu politiku.

U zaključku, pitanje zamrznute ruske imovine i njene upotrebe za finansiranje Ukrajine predstavlja složenu situaciju koja zahteva pažljivo razmatranje svih aspekata. Protivljenje Italije, Francuske i Belgije ukazuje na to da unutar EU postoje različiti stavovi o ovoj temi, a dalji razgovori i pregovori će biti ključni za pronalaženje rešenja koje će biti prihvatljivo za sve strane. U međuvremenu, međunarodne tenzije ostaju visoke, a budućnost odnosa između Rusije i zapadnih zemalja ostaje neizvesna.