Ambasador Srbije u Podgorici, Nebojša Rodić, pozvan je na razgovor u Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore. Ova informacija je potvrđena putem dnevnika Pobjeda, koji se poziva na diplomatske izvore. Razlog za ovaj poziv je stav iznet na zvaničnom nalogu „Serbia in English“, koji vodi Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju Vlade Srbije, a koji se odnosi na jezičku politiku Crne Gore.

U objavi na društvenoj mreži X, uz video snimak sa likom iz crtanog filma Homerom Simpsonom, istaknuto je da Crna Gora ne priznaje srpski jezik, kojim govori oko 43 odsto građana. U objavi se naglašava da je reč o „jeziku većine prema poslednjem popisu“. Ovakav pristup izazvao je reakcije u Crnoj Gori, s obzirom na to da je pitanje jezika uvek bilo osetljivo i politički obeleženo.

Crna Gora je proglasila nezavisnost 2006. godine, a od tada se jezička politika i nacionalni identitet često nalaze na udaru rasprava. Dok se u Crnoj Gori koristi crnogorski jezik kao zvanični, mnogi građani, posebno oni koji se izjašnjavaju kao Srbi, smatraju da je srpski jezik njihov maternji jezik. Ova situacija dovodi do tenzija između različitih etničkih i nacionalnih grupa unutar države.

Društvene mreže su postale platforma za izražavanje stavova i mišljenja o jeziku i identitetu, a objava na „Serbia in English“ je dodatno rasplamsala debatu. Naime, mnogi korisnici su se uključili u raspravu, deleći svoja mišljenja o jeziku, kulturi i identitetu. Dok jedni smatraju da je neophodno očuvati srpski jezik kao deo kulturnog nasleđa, drugi se zalažu za afirmaciju crnogorskog jezika kao simbola nezavisnosti i nacionalnog identiteta.

Povodom ovog incidenta, ambasador Rodić će imati priliku da iznese stavove Srbije o ovoj temi. Očekuje se da će razgovor u Ministarstvu spoljnih poslova Crne Gore obuhvatiti i širu diskusiju o bilateralnim odnosima, kao i o izazovima s kojima se dve države suočavaju.

U međuvremenu, reakcije iz Crne Gore dolaze iz različitih političkih krugova. Dok pojedini političari i javne ličnosti pozivaju na dijalog i razumevanje, drugi smatraju da je ovakva vrsta komunikacije neprimerena i da ne doprinosi stabilnosti u regionu. S obzirom na to da je jezik često korišćen kao sredstvo političke mobilizacije, ovo pitanje ostaje veoma važno za društvo u celini.

U pogledu međunarodnih odnosa, incident može uticati na percepciju Srbije u Crnoj Gori i šire. Diplomatski odnosi između dve države često su bili obeleženi tenzijama, a ovakvi događaji dodatno otežavaju situaciju. Očekuje se da će se ovaj slučaj pratiti i u međunarodnim krugovima, s obzirom na to da se pitanja jezika i identiteta često prepliću s pitanjima ljudskih prava i manjinskih prava.

Na kraju, ovaj incident ukazuje na složenost odnosa između Srbije i Crne Gore, kao i na to kako jezička politika može imati dalekosežne posledice na društvo i politiku. Dok se dve zemlje suočavaju sa brojnim izazovima, važno je nastaviti dijalog i raditi na izgradnji međusobnog poverenja i razumevanja. Na taj način, moguće je prevazići prepreke koje su se tokom godina stvorile i raditi ka stabilnijoj i mirnijoj budućnosti za sve građane regiona.