Narodna banka Rumunije je zadržala referentnu kamatnu stopu na 6,5 odsto, usred političke nestabilnosti i budžetske krize, samo nekoliko dana pre drugog kruga predsedničkih izbora. Odluka je doneta u kontekstu „izuzetno visokog nivoa neizvesnosti“ oko inflacije, kao i značajnog odliva kapitala koji je uticao na likvidnost i devizne rezerve.
Rumunija se suočava sa jednom od najviših inflacija u Evropi, a njeni troškovi zaduživanja su među najvišima u Evropskoj uniji. U prva tri meseca ove godine, rumunska ekonomija nije zabeležila kvartalni rast, a međugodišnji rast iznosio je samo 0,2 odsto, što je ispod svih očekivanja. Ova situacija je dovela do zamrznutih investicija i smanjene potrošnje, što dodatno otežava ekonomski ambijent.
Valuta Rumunije, leu, doživela je značajan pad na istorijski minimum, delimično zbog političkih previranja. Prvi krug predsedničkih izbora obeležen je pobedom kandidata krajnje desnice, Đorđa Simiona, kao i ostavkom vlade koju je predvodio socijaldemokrata Maršel Čolaku. Ova politička kriza je stvorila nesigurno okruženje za investitore, što je dodatno uticalo na stabilnost domaće valute.
U pokušaju da stabilizuje leu, Narodna banka Rumunije je intervenisala na deviznom tržištu i potrošila najmanje sedam milijardi evra na stabilizaciju nacionalne valute. Ove mere su neophodne s obzirom na to da Rumunija trenutno ima najveći budžetski deficit u Evropskoj uniji, koji je porastao sa 5,61 odsto BDP-a u 2023. na 8,65 odsto BDP-a u 2024. godini.
Troškovi servisiranja državnog duga ostaju visoki zbog slabih kreditnih rejtinga zemlje. Agencija Fič je dodelila Rumuniji rejting BBB-, dok su Standard i Purs (S&P) takođe dodelili isti rejting, dok je Mudis dodelio rejting Baa3. Sve tri agencije su nedavno smanjile izglede zemlje sa stabilnih na negativne, što dodatno otežava pristup stranim investicijama.
U svetlu ovih ekonomskih i političkih izazova, Rumunija se nalazi na raskrsnici. Pitanja poput stabilnosti vlade, ekonomskih reformi i upravljanja budžetskim deficitom postaju ključna. Sa predstojećim izborima i potencijalnim promenama u vladajućoj strukturi, investitori su u potrazi za signalima koji bi mogli uticati na buduće ekonomske politike.
Inflacija i ekonomski problemi su postali centralna tema diskusije, kako među političarima, tako i među građanima. U ovoj situaciji, očigledno je da je potrebna hitna akcija kako bi se obnovila poverenje u ekonomiju i stimulisale investicije. Dodatno, razvoj infrastrukture i privlačenje stranih investicija su ključni za dugoročni ekonomski razvoj zemlje.
U tom kontekstu, Narodna banka Rumunije će morati pažljivo pratiti razvoj događaja, kako bi mogla doneti odgovarajuće odluke koje će omogućiti stabilizaciju ekonomskih prilika. S obzirom na trenutne okolnosti, važno je da se prioriteti postave tako da se minimiziraju rizici i maksimiziraju mogućnosti za rast.
U zaključku, Rumunija je pred velikim izazovima, a politička i ekonomska stabilnost će biti ključna za njenu budućnost. Odluke koje se donose u narednim mesecima će imati dugoročne posledice na ekonomiju i život građana. Samo kroz zajednički rad i usmeravanje resursa ka održivim rešenjima, Rumunija može nadati boljoj ekonomskoj perspektivi i stabilnijem društvenom okruženju.
