Prestanak mandata predsednika Republike Srpske, Milorada Dodika, koji je donešen odlukom Centralne izborne komisije (CIK) BiH, ocenjen je kao neustavan i nelegitiman. Ova informacija se nalazi u dokumentu koji će Narodna skupština Republike Srpske razmatrati na posebnoj sednici. U tom dokumentu se naglašava da je odluka CIK-a direktno suprotna Ustavu Republike Srpske i da nema pravnog dejstva, te da ne može uticati na legitimno izabranog predsednika.

U Informaciji se ističe da CIK BiH može potvrditi mandat, ali ga ne može dodeliti ili oduzeti. Mandat predsednika daju građani kroz izborni proces, a CIK kao telo ne može biti iznad Ustava Republike Srpske. Odluke CIK-a ne mogu poništavati akte koji imaju veću pravnu snagu, objašnjeno je u dokumentu.

Takođe, poziva se na član 87 Ustava Republike Srpske koji definiše da predsedniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je biran samo u slučaju ostavke ili opoziva. Ustav ne predviđa sudske presude ili odluke visokog predstavnika kao razloge za prestanak mandata. Izborni zakon BiH ne može proširivati razloge za prestanak mandata, jer su oni već definisani Ustavom.

Dalje, član 88 Ustava Republike Srpske navodi da je predsednik odgovoran građanima i da ga oni mogu opozvati istim postupkom po kojem je izabran, što implicira da bi opoziv morao biti sproveden putem referenduma. U Informaciji se naglašava da prihvatanjem odluka CIK-a, BiH bi se prihvatio unitaristički koncept koji bi mogao ugroziti postojanje Republike Srpske.

Prema informacijama, drugostepena presuda Suda BiH i odluke CIK-a imaju za cilj da kroz unitaristički pristup ponište Ustav Republike Srpske i destabilizuju dejtonsko uređenje BiH. Ustav entiteta ima najvišu pravnu snagu nakon Ustava BiH, te se u slučaju sukoba zakona mora poštovati Ustav Republike Srpske.

U dokumentu se naglašava da se pokušava obrisati volja srpskog naroda i rezultati demokratski sprovedenih izbora, čime se ugrožava legitimitet više od 300.000 glasača. Pominje se i odluka visokog predstavnika Kristijana Šmita iz 2024. godine, koja je nametnula izmene Izbornog zakona BiH, uvodeći dodatne razloge za prestanak mandata izabranim članovima vlasti.

Izmene zakona predviđaju da dodatni razlozi za prestanak mandata uključuju pravosnažne sudske presude koje se odnose na zabranu obavljanja određenih funkcija. U dokumentu se ističe da je Šmit godinama pripremao pravni i politički teren kako bi eliminisao Dodika iz političkog života.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske, Nenad Stevandić, najavio je da će se termin posebne sednice o ovom pitanju odrediti kada se kompletira potrebna dokumentacija. Očekuje se da će ova sednica biti važna za dalji pravni i politički status Republike Srpske i njenog predsednika, kao i za buduće aktivnosti republičkih institucija.

Sve navedeno ukazuje na duboku političku krizu unutar BiH, koja se ogleda u sukobima između entiteta i državnih institucija. U Republici Srpskoj, postoji snažan otpor prema odlukama CIK-a i Suda BiH, a vlasti iz Sarajeva su kritikovane zbog pokušaja da utiču na autonomiju Republike Srpske. Ova situacija može dodatno pogoršati odnose među konstitutivnim narodima u BiH i otežati put ka stabilnosti i pomirenju. U tom kontekstu, reakcije iz Republike Srpske ukazuju na to da će se borba za očuvanje ustavnih prava i političke autonomije nastaviti.