Osnivač Telegrama Pavel Durov je izrazio zabrinutost zbog, kako tvrdi, moguće koordinisane kampanje dezinformacija koja ima za cilj da „potkopa“ ugled njegove aplikacije za razmenu poruka. Ova izjava dolazi u trenutku kada se Rusija priprema da lansira svoju novu državnu platformu za razmenu poruka, nazvanu „Maks“.

U vezi sa ovim razvojem, Državna duma je 11. juna usvojila zakon o stvaranju nacionalnog digitalnog servisa, što podrazumeva razvoj državne aplikacije za razmenu poruka koja će biti blisko povezana sa vladinim službama, prenosi TASS. Ovaj potez je deo šire strategije ruske vlade da kontroliše digitalni prostor i komunikaciju unutar zemlje.

Durov je na svom zvaničnom Telegram kanalu naveo više incidenata koje je okarakterisao kao pokušaje diskreditacije platforme. Spomenuo je širenje „lažnih i senzacionalističkih“ izveštaja u medijima i na internetu, što je prenela „Moskov tajms“. On je naglasio da Telegram već više od 12 godina promoviše pravo na privatnost i slobodan pristup informacijama, ali je zbog toga često meta medijskog pritiska.

Jedan od primera koje je Durov naveo bio je satirični tekst koji je netačno tvrdio da Telegram planira da napusti rusko tržište. Durov je primetio da je iako je ta informacija zamišljena kao šala, ona je preneta od strane više medija bez adekvatne provere. “Iako zamišljen kao šala, vest je prenelo više medija bez odgovarajuće provere,” rekao je Durov, naglašavajući ozbiljnost situacije.

Osim toga, Durov je komentarisao optužbe da Telegram blokira OSINT kanale koji prate rat u Ukrajini. Prema njegovim rečima, do privremenih blokada je došlo automatski zbog deljenja ličnih podataka, ali su ti kanali brzo vraćeni, iako to nije adekvatno prikazano u izveštavanju.

Predsednik Odbora za informacionu politiku Državne dume, Sergej Bojarski, upozorio je nedavno da bi Telegram i Viber mogli biti pogođeni strožim sankcijama zbog navodnog kršenja zakona. Ovo uključuje nepoštovanje obaveze lokalizacije podataka i neuspešno uklanjanje zabranjenog sadržaja, što dodatno komplikuje situaciju za Durova i njegovu platformu.

Durov, koji je rođen u Sankt Peterburgu, imao je problema sa zakonom i prošle godine je uhapšen u Parizu pod optužbom da nije uklonio ekstremistički sadržaj sa platforme, ali je ubrzo pušten uz kauciju. Ovaj incident dodatno je naglasio napetosti između ruskih vlasti i popularnih digitalnih platformi koje često ne podležu državnim regulativama.

U ovoj situaciji, Durovova upozorenja o mogućim dezinformacijama i pokušajima diskreditacije Telegrama ukazuju na sve veću borbu za digitalnu slobodu i privatnost u svetu gde se vlade sve više trude da kontrolišu online komunikacije. U isto vreme, razvoj državne aplikacije za razmenu poruka može predstavljati značajan izazov za Telegram, jer bi nova platforma mogla privući korisnike koji se boje pritiska i cenzure.

Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će Durov i njegov tim reagovati na ove izazove, kao i kakve će posledice imati za korisnike Telegrama u Rusiji i šire. U svetu u kojem je digitalna komunikacija postala ključna, borba između privatnosti i državne kontrole postaje sve intenzivnija, a Durov će sigurno nastaviti da se bori za očuvanje slobode izražavanja i privatnosti na svojoj platformi.