Nakon telefonskog razgovora sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio produženje ugovora o snabdevanju gasom za još tri meseca po povoljnim uslovima. Ovo produženje dolazi uoči isteka prethodnog tromesečnog ugovora, što je situacija koja je izazvala zabrinutost u Srbiji zbog kratkih rokova ugovora.

Desetogodišnji ugovor između Srbije i Rusije istekao je krajem maja, a od tada je Srbija bila u neizvesnosti. Vučić je ranije izrazio razočaranje zbog tromesečnog produžetka, ističući da to šalje lošu poruku u vezi sa budućim odnosima i mogućim nacionalizacijama. On je tada naglasio da je očekivao dugoročni ugovor, umesto stalnog produžavanja na kratke rokove. U trenutnom ugovoru, Srbija plaća između 320 i 330 dolara za kubni metar gasa, što je povoljnije od tržišnih cena koje se kreću oko 645 dolara.

Prema Vučiću, Rusija je fleksibilna u pogledu snabdevanja, posebno tokom hladnijih dana, dok je Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa, izrazio očekivanje da bi ugovor mogao biti produžen na duži period. Ipak, analitičar Bogdan Petrović upozorava da Rusi ne veruju Vučiću i ističe tri ključna razloga zašto Rusija ne daje dugoročniji ugovor: sprečavanje Srbije da izvozi municiju Ukrajini, sprečavanje Vučića da uvede sankcije Rusiji i pitanje sudbine NIS-a.

U vezi s potencijalnim alternativama, Petrović naglašava da je teško očekivati gas iz Azerbejdžana zbog kapaciteta gasovoda TAP/TANAP, koji je već u velikoj meri zauzet od strane italijanskih firmi. Eventualna nabavka gasa na berzi uključivala bi visoke troškove, a trenutna situacija sa Iranom dodatno komplikuje situaciju sa LNG isporukama.

Miloš Zdravković ističe da postoje i problemi sa kapacitetima proizvodnje gasa u Azerbejdžanu, kao i zavisnost te zemlje od ruske infrastrukture. On podseća da Azerbejdžan uvozi gas iz Rusije tokom tri meseca godišnje, što dodatno otežava situaciju kada se razmatra diversifikacija izvora gasa.

Zdravković takođe ukazuje na to da evropska energetska politika, koja predviđa zabranu uvoza ruskog gasa u EU do 2027. godine, utiče na kratkoročne ugovore koje Srbija sklapa. U ovom trenutku, Srbija se suočava sa smanjenim mogućnostima izbora zbog trenutne krize, a očekivana diversifikacija izvora gasa može se realizovati tek u daljoj budućnosti.

Vasko Kelić, saradnik na Institutu društvenih nauka, deli slična mišljenja, naglašavajući da kratkoročna produženja ugovora ukazuju na nedovoljno poverenje Rusije prema srpskom vođstvu. On smatra da je važno raditi na diversifikaciji izvora gasa, ali i da je teško očekivati dugoročna rešenja u trenutnim okolnostima.

U zaključku, trenutna situacija sa snabdevanjem gasom u Srbiji ostaje neizvesna, a zavisnost od ruskog gasa se ne smanjuje. Dok se nastoje pronaći nove alternative, Srbija će i dalje biti suočena s izazovima i potrebom za stabilnim snabdevanjem energijom. U ovom kontekstu, produženje ugovora sa Rusijom može delovati kao kratkoročno rešenje, ali dugoročna sigurnost snabdevanja ostaje na klimavim temeljima.