Ruske snage su večeras ispalile dve balističke rakete Iskander na Krivi Rog, grad u centralnoj Ukrajini, što je potvrdio šef Gradskog saveta za odbranu, Aleksandar Vilkul. Prema njegovim rečima, rakete su pogodile stambene zgrade, a hitne službe su angažovane na pružanju pomoći žrtvama. Ova akcija dolazi u trenutku pojačanih tenzija u regionu, što dodatno komplicira već napetu situaciju.

Vilkul je na društvenim mrežama naglasio da se sve relevantne službe uključuju u pomoć pogođenim građanima. Trenutno se izveštava o najmanje pet povređenih civila, a napadi se nastavljaju, s obzirom na to da dronovi ponovo lete iznad grada. Ovakvi napadi na stambene objekte dodatno pogoršavaju humanitarnu situaciju u Ukrajini, gde su civilne žrtve sve učestalije usled sukoba koji traje već više od godinu dana.

Napad na Krivi Rog dolazi u trenutku kada su se odnosi između Rusije i Zapada dodatno zaoštrili. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova, izjavila je da će Rusija tumačiti prisustvo zapadnih trupa u Ukrajini kao direktnu pretnju bezbednosti. Ona je naglasila da će objekti i jedinice zapadnih zemalja biti smatrani legitimnim vojnim ciljevima, čime se dodatno pojačava retorika o mogućim vojnim odgovorima.

Zaharova je takođe ukazala na to da će razmeštanje vojnih snaga iz zapadnih država u Ukrajini biti okarakterisano kao strana intervencija, koja ne samo da preti Rusiji, već i drugim evropskim državama. Ova izjava dolazi nakon što je britanski premijer Kir Starmer najavio formiranje „koalicije voljnih“ koja bi usvojila deklaraciju o raspoređivanju trupa u Ukrajini u slučaju postizanja mira. Starmer je naveo da bi Britanija i Francuska mogle uspostaviti vojne baze širom Ukrajine i izgraditi skladišta opreme za ukrajinske oružane snage.

Zaharova je ocenila da je takva inicijativa usmerena na dalju militarizaciju Ukrajine, što bi moglo dovesti do eskalacije sukoba. Ona je naglasila da se kraj sukoba može postići samo kada se reše osnovni uzroci, kada Ukrajina povrati status nesvrstanosti i kada se prizna teritorijalna realnost. Ova izjava implicira da bi Rusija mogla biti otvorena za diplomatska rešenja, ali i za vojnu akciju ako to bude potrebno.

Ova situacija u Krivom Rogu i šire ukazuje na to da se sukob u Ukrajini ne smiruje, već se dodatno komplikuje kako se međunarodni pritisak pojačava. Civilno stanovništvo, koje je već pretrpelo mnogo tokom prethodnih meseci, suočava se sa novim izazovima i preprekama. U svetlu nedavnih napada, humanitarne organizacije su pozvale na hitnu pomoć za žrtve, dok se međunarodna zajednica suočava sa dilemom o tome kako adekvatno odgovoriti na ovu sve veću humanitarnu krizu.

U međuvremenu, ukrajinske vlasti nastavljaju da traže međunarodnu podršku u borbi protiv ruskih snaga, dok se građani bore sa posledicama svakodnevnih napada. Sa ovim novim napadima, jasno je da sukob ne pokazuje znakove smirivanja, a situacija se može dodatno pogoršati ukoliko dođe do novih vojnika s obe strane. Ovaj ciklus nasilja i nepovjerenja čini izazovima koje je teško prevazići, ali međunarodna zajednica i dalje traži načine da doprinese stabilizaciji regiona.