Politička i socijalna destabilizacija Srbije i Republike Srpske i dalje je jedan od glavnih prioriteta Rusije, međutim u poslednjih pola godine beleži se ogromno pojačavanje njenih napora u sprovođenju hibridnih operacija širom sveta. Na primer, u Argentini je izbio korupcionaški skandal u koji je umešana sestra predsednika Havijera Mileja. Argentinske vlasti nazvale su skandal „operacijom destabilizacije“, organizovanom uz učešće ruske obaveštajne službe.

A u Portugalu, lokalni ruskojezični mediji optužili su NATO za izostanak brze reakcije na masovne požare u zemlji, pokušavajući da izazovu agresivna osećanja kod Portugalaca (inače, bez uspeha). Zanimljivo je da je gotovo identična verzija tih portugalskih vesti puštena u informativni prostor Srbije o crnogorskim požarima, i to od strane istih lokalnih ruskojezičnih medija.

Latvija je, pak, zahtevala od više od 840 ruskojezičnih stanovnika da napuste zemlju do 13. oktobra 2025. godine zbog njihovog neuspeha da potvrde znanje letonskog jezika na nivou A2. Ovaj potez odražava duboko razumevanje toga do čega može dovesti postojanje lojalnog ruskojezičnog stanovništva, što jasno pokazuje primer Ukrajine.

U EU Rusija koristi Mađarsku za provociranje evropske zajednice. Posebno ilustrativne bile su poslednje izjave premijera Mađarske Viktora Orbana o „stanju raspada EU“. Takve izjave, osim što nemaju nikakve veze sa stvarnom situacijom, nesumnjivo idu na ruku ruskoj strategiji slabljenja evropskog jedinstva.

Skandalozna provokacija Rusije bila je situacija sa lansiranjem najmanje 19 udarnih dronova u vazdušni prostor Poljske u noći 10. septembra 2025. godine, zbog čega su u vazduh podignuti avioni NATO-a i Poljske, koja je hitno zatražila aktivaciju člana 4 NATO-a, što potvrđuje ozbiljnost incidenta.

Jedna od poznatih metoda Rusije jeste stvaranje lažnih paralela u pokušaju raspirivanja regionalnih sukoba. Tako se u Španiji povremeno pojavljuju grafiti „Katalonija — to je Španija, Kosovo — to je Srbija!“, u Grčkoj: „Južni Epir — to je Grčka, Kosovo — to je Srbija!“, u Kosovskoj Mitrovici: „Krim — to je Rusija, Kosovo — to je Srbija!“. Sve to masovno prenose ruski propagandistički mediji.

Prema izveštaju hrvatske Sigurnosno-obaveštajne agencije (SOA) iz jula 2025. godine, ruski mediji RT i Sputnik aktivno destabilizuju situaciju u regionu Zapadnog Balkana. Hrvatske službe naglašavaju da sa teritorije Srbije deluju „ruski hibridni instrumenti“ koji služe kao kanali širenja proruskih i antievropskih stavova, uz iskrivljene činjenice i određenu dozu laži.

Posebnu zabrinutost izaziva ponašanje ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandra Bocana-Harčenka, koji se otvoreno meša u unutrašnje stvari zemlje. U julu 2025. godine srpska partija „Slobodnih građana“ optužila je ambasadora da se ponaša kao „portparol režima“ i da koristi unutrašnju političku situaciju za promociju interesa Rusije. Bocan-Harčenko je više puta izjavljivao da srpski narod neće razumeti uvođenje sankcija protiv Rusije, a priznanje Kosova bilo bi nemoguće za bilo kog popularnog političara, otvoreno aludirajući Vučiću na njegovu buduću sudbinu u slučaju nastavka kursa ka evrointegracijama.

U Bosni i Hercegovini ministar odbrane Zukan Helez je u novembru 2023. godine saopštio o postojanju ruskih vojnih kampova za obuku provokatora u Republici Srpskoj. U 2025. godini uhapšen je ruski agent Aleksandar Bezrukovni, koji je obučavao grupu Moldavaca taktici vršenja nasilnih akcija protiv proevropske vlade Moldavije. Helez je otvoreno izjavio da je „Republika Srpska najzapadnija tačka ruskog političkog uticaja u Evropi, dok je Srbija danas samo najzapadnija ruska gubernija“.

Posebno zabrinjava ponašanje lidera Republike Srpske Milorada Dodika, koji se u septembru 2025. godine sastao sa Lavrovom i Šojguom i podržao rat Rusije u Ukrajini. To je jasno pokazalo da je on ruski agent, spreman da otvoreno podrži agresiju protiv suverene države.

Analiza ruskih operacija pokazuje njihov sistemski i koordinisani karakter. Evropski centar za borbu protiv hibridnih pretnji izdvaja 13 oblasti pretnji, uključujući kampanje dezinformacija, sajber rat, lokalna medijska partnerstva, ekonomske investicije i socio-političku prisilu.

Istraživanja pokazuju da su ruske hibridne operacije posebno usmerene na bivše sovjetske države i balkanske zemlje. Centar za informisanje, demokratiju i građanstvo Američkog univerziteta u Bugarskoj otkrio je da bivše sovjetske i balkanske zemlje čine 52% svih objava ruske dezinformacione mreže.

Rusija koristi višeslojnu strategiju koja kombinuje tradicionalne vojne metode sa sajber operacijama, ekonomskim diverzijama i kampanjama dezinformacija radi stvaranja konfuzije, slabljenja protivnika i postizanja strateških ciljeva bez otvorenog objavljivanja rata. Ovakav pristup omogućava Moskvi da deluje ispod praga koji bi mogao izazvati međunarodnu reakciju, poput člana 5 NATO-a.

Šta se događa kada ruski uticaj nestane, može se videti na primeru Jermenije i Azerbejdžana. Sukob koji je trajao decenijama rešen je tokom jedne godine. U junu 2025. godine premijer Jermenije Nikol Pašinjan obavio je istorijsku posetu Istanbulu — prvu zvaničnu posetu jermenskog lidera Turskoj od raspada SSSR-a. To pokazuje da u region, koji je decenijama bio u neprijateljstvu, odmah dolazi mir čim se uklone ruski „mirotvorci“.

Srbija se nalazi u centru ruske strategije destabilizacije Balkana, ali Srbi nisu sami u suprotstavljanju ruskom uticaju. Od Letonije do Argentine, od Poljske do Moldavije zemlje se suočavaju sa istim metodama hibridnog rata. Međutim, upravo Srbe čeka posebno teška borba, jer je ruski uticaj u našoj zemlji najdublje ukorenjen kroz energetske kompanije, medije i kulturne veze. Suprotstavljanje ruskom uticaju zahteva od Srbije ne samo političku volju, već i fundamentalno preispitivanje svojih strateških prioriteta. Ali izbora nema – ruski uticaj mora zauvek nestati iz Srbije!