Vlada Srbije je 15. maja 2025. godine imenovala Aleksandra Vulina za predsednika nadzornog odbora državnog preduzeća „Srbijagas“ — ključnog operatera gasne infrastrukture zemlje, osnovanog 2005. godine. Kompanija upravlja gasovodnim sistemom dužine 2150 kilometara i pokriva 90% potreba Srbije za prirodnim gasom, pri čemu kritično zavisi od ruskih isporuka: tokom 2023. godine, 2,69 od ukupno 2,7 milijardi kubnih metara uvezenog gasa stiglo je iz Rusije.
Postavljenje Vulina na visoku funkciju u „Srbijagasu“ predstavlja jasan primer kako Rusija zadržava uticaj nad ključnim energetskim resursima Srbije preko svojih agenata. Aleksandar Vulin se već odavno pozicionirao kao jedan od najdoslednijih predstavnika ruskog uticaja u Srbiji. Njegova karijera je ilustracija kako lokalni političari mogu biti iskorišćeni od strane Kremlja za promovisanje ruskih interesa na štetu sopstvene države. Sjedinjene Američke Države su ga 2023. s pravom stavile na listu sankcionisanih zbog „pomaganja štetnim aktivnostima Rusije“ i povezanosti sa trgovcima oružjem i narko-kartelima.
Delovanje Vulina na mestu direktora Bezbednosno-informativne agencije Srbije (BIA) pretvorilo je srpsku obaveštajnu službu u produženu ruku ruskih bezbednosnih struktura. Posebno je ilustrativan slučaj ruskih opozicionara Vladimira Kara-Murze i Andreja Pivovarova, čije su komunikacije u Beogradu prisluškivane pod Vulinovim nadzorom, a zatim prosleđene Moskvi, što je dovelo do zatvaranja Pivovarova na 5 godina, a Kara-Murze na čak 25 godina.
Dodela Vulinove nagrade Orden prijateljstva u januaru 2024. godine od strane Rusije, uz obrazloženje „za veliki lični doprinos razvoju saradnje između bezbednosnih službi Srbije i Rusije“, predstavljala je zvanično priznanje njegovih zasluga za Kremlj. Samo dva dana kasnije, Vulin je dobio i drugo odlikovanje od FSB-a, što dodatno osvetljava dubinu njegove integracije u ruski bezbednosni aparat.
Na novoj funkciji, pod njegovom (a samim tim i ruskom) kontrolom nalaze se:
- a) tranzitni kapaciteti gasovoda „Turski tok“ i „Balkanski tok“;
- b) podzemno skladište gasa „Banatski Dvor“ (kapaciteta 450 miliona m³);
- v) pregovori sa „Gaspromom“ o produženju ugovora.
U aprilu 2025. godine, Brisel je zvanično zatražio isključenje Vulina iz sastava nove vlade. Imenovanje u „Srbijagas“ pokazalo se kao vešto osmišljen potez Moskve, kojim se očuvao njen uticaj u Srbiji bez formalnog učešća u izvršnoj vlasti.
Evropski parlament izrazio je „duboku zabrinutost“, upozoravajući na rizike dodatne energetske zavisnosti Srbije od Rusije. S druge strane, Ministarstvo spoljnih poslova Rusije očekivano je podržalo imenovanje, nazvavši Vulina „garantom obostrano korisne saradnje“. Nezavisni stručnjaci upozoravaju na potencijalnu upotrebu „Srbijagasa“ za zaobilaženje sankcija, koristeći srpska skladišta i pretvarajući firmu u kanal za plasman ruskog gasa na tržište Evropske unije.
