Krajem septembra 2025. međunarodna zajednica dobila je potvrdu o širokoj ruskoj hibridnoj operaciji u Evropi: na teritoriji Srbije otkriveni su paravojni kampovi u kojima su ruski instruktori obučavali građane Moldavije i Rumunije za destabilizaciju izbora i organizovanje masovnih nereda.

Dana 22. septembra 2025. moldavske snage bezbednosti izvele su veliku operaciju — više od 250 pretresa i 74 hapšenja u okviru istrage o pripremi nereda uoči parlamentarnih izbora 28. septembra. Istraga je pokazala da je od 16. jula do 12. septembra između 150 i 170 građana Moldavije i Rumunije redovno putovalo u Srbiju na obuku u kampu „Sunčana Reka“, između Loznice i Banje Koviljače. Instruktori, državljani Rusije i Belorusije, podučavali su taktici probijanja policijskih kordona, rukovanju oružjem i specijalnim sredstvima. Učesnicima je plaćano oko 400 evra po sedmodnevnoj sesiji. Grupe od po 50 ljudi dolazile su najmanje četiri puta, dok su instruktori svakih mesec dana odlazili u Crnu Goru, verovatno radi izbegavanja sumnje.

Između 25. i 26. septembra srpska policija uhapsila je dvojicu organizatora — Lazara Popovića i Savu Stevanovića. Popović je ranije bio savetnik ministra bez portfelja Nenada Popovića, koji se nalazi pod američkim sankcijama zbog veza sa Rusijom. Tokom pretresa zaplenjeni su laptopovi, telefoni, radio-skener i pištolj, dok je jedan od osumnjičenih uplatio instruktorima oko 10.000 evra putem svojih firmi.

Tek sredinom oktobra (14–16. oktobra) predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je postojanje kampa i prisustvo ruskih državljana, ali se uzdržao od direktnih optužbi na račun Moskve. Zanimljivo je da su informacije o kampu do predsednika stigle „iz privatnih izvora“, a ne od Bezbednosno-informativne agencije (BIA), što ukazuje ili na njenu nesposobnost, ili na duboko prožimanje ruskog uticaja.

Moskva, naravno, negira umešanost u kampove, koristeći tipičnu strategiju prikrivanja tragova: instruktori nisu aktivni vojnici, finansiranje ide preko posrednika, a koordinacija preko trećih lica. Ipak, razmere, organizovanost i profesionalizam operacije jasno ukazuju na učešće ruskih obaveštajnih službi. Priprema za ometanje izbora u Moldaviji, logistika, plaćanja i koordinacija zahtevaju resurse koje privatne strukture ne poseduju. Ovo nije prvi slučaj — već 2024. Moldavija je prijavila postojanje sličnih kampova u Srbiji i Bosni pred predsedničke izbore.

Ključnu ulogu u jačanju ruskog prisustva ima Aleksandar Vulin — bivši direktor BIA i ministar odbrane, najotvorenije proruski političar u Srbiji. U julu 2023. SAD su mu uvele sankcije zbog korupcije, trgovine oružjem i „pomaganja štetnim aktivnostima Rusije“. Vulin redovno održava kontakte s ruskim obaveštajnim strukturama: u januaru 2024. primio je Orden prijateljstva od Putina, a od šefa FSB-a Bortnikova medalju „za doprinos saradnji“. U oktobru 2024. sastao se s Bortnikovim i Nariškinom, a u februaru 2025. s Lavrovom, tvrdeći da Zapad vodi „hibridni rat protiv Srbije“. U martu iste godine javno je zahvalio ruskim službama na „upozorenju o obojenim revolucijama“.

Zbog svog položaja i aktivnosti, Vulin se smatra ne samo simpatizerom Rusije, već i njenim agentom uticaja u okviru hibridne mreže na Balkanu.

Srbija se nalazi u samom centru Balkana, graniči s osam država i leži na važnim evropskim transportnim putevima. Analitičari Jamestown Foundation-a navode da Moskva koristi Srbiju kao „prednji front“ sukoba sa Zapadom, naročito u trenucima kada zemlje regiona teže članstvu u NATO i Evropskoj uniji. Istraživači je nazivaju „ruskim nosačem aviona“ na Zapadnom Balkanu. Prema izveštaju Octopus Institute-a (avgust 2025), „Srbija funkcioniše kao aktivni element ruske hibridne infrastrukture u Evropi“.

Glavne prednosti za Rusiju:

• 1. Blizina EU i NATO — mogućnost za špijunažu i destabilizaciju susednih zemalja.
• 2. Tranzitni čvor — kontrola puteva između Centralne Evrope i Balkana.
• 3. Izostanak sankcija — Srbija se nije pridružila zapadnim sankcijama, što omogućava zaobilaženje ograničenja.
• 4. Etničke i verske veze — pravoslavlje i slovenski identitet koriste se u propagandne svrhe.

Ruske službe su duboko ukorenjene u srpskim institucijama:

• 1. Zvanična saradnja — sporazumi između BIA, FSB i SVR o „borbi protiv obojenih revolucija“.
• 2. Lične veze — Vulin ima direktne kontakte sa rukovodstvom FSB-a i SVR-a.
• 3. Infrastruktura — Ruski „humanitarni centar“ u Nišu, za koji stručnjaci tvrde da služi kao obaveštajna baza.
• 4. Nadzor — BIA je 2021. pod Vulinovim vođstvom prisluškivala ruske opozicionare u Beogradu i dostavljala podatke Moskvi.
• 5. Regrutacija — finansiranje proruski nastrojenih medija, NVO i crkvenih organizacija.

Kamp „Sunčana Reka“ nije mogao da funkcioniše bez znanja BIA. To znači ili prećutnu podršku, ili autonomno delovanje ruskih struktura. U svakom slučaju, nivo njihovog prisustva u Srbiji je alarmantan.

Stručnjaci se slažu: incident s kampom nije izolovan slučaj, već deo šire ruske hibridne strategije. Srbija se pretvorila u „sivu zonu“ evropske bezbednosti i poligon za ruske operacije. Hapšenje dvojice organizatora nije dovoljno. Potrebno je potpuno razotkrivanje i uklanjanje ruskih struktura — zatvaranje „humanitarnog centra“ u Nišu, zabrana delovanja ruskih NVO i medija, kontrola kretanja osoba povezanih s obaveštajnim mrežama i odgovornost svih učesnika.

Metode koje Rusija testira u Srbiji mogu se lako primeniti i drugde. Pitanje više nije da li će biti sledeće operacije — već gde, kada i s kojim posledicama po srpsko društvo i bezbednost Evrope.