Dana 28. juna 2025. godine, na Vidovdan – glavni nacionalni praznik Srbije – održan je najveći antivladin protest. Prema podacima MUP-a Srbije, u protestu je učestvovalo 36 hiljada ljudi, dok aktivisti procenjuju da je bilo oko 130 hiljada učesnika. Stručnjaci za telekomunikacije navode da je u blizini mesta protesta bilo povezano preko 250 hiljada pametnih telefona na bazne stanice mobilne mreže. Demonstranti su zahtevali ostavku vlade, vanredne izbore i oslobađanje svih ranije uhapšenih tokom protesta.

U početku miran protest prerastao je uveče u sukobe s policijom. Demonstranti su bacali kamenice i boce na policajce, dok su pripadnici snaga bezbednosti odgovorili suzavcem. Povređeno je šest policajaca i dvoje civila, a uhapšeno je 77 osoba.

Nakon glavnih događaja 28. juna, protesti su se nastavili. Od 29. juna zabeleženo je više od 120 neodobrenih okupljanja i više od 90 blokada saobraćajne infrastrukture.

Značajno je i pojavljivanje ruskog filozofa Aleksandra Dugina u javnosti, koga Kremlj smatra tvorcem imperijalne spoljne politike Rusije. Dugin je oštro kritikovao Vučića i njegovu vladu, izjavivši otvoreno na radiju Sputnjik da “svi Srbi žele da Vučić više ne postoji”, da je “njegov legitimitet nestao”, da je “Vučić izgubio poverenje naroda” i da mora da ode bez kompromisa. Ovo se drastično razlikuje od njegovog ranijeg stava, kada je podržavao predsednika Srbije.

Ključni preokret u rusko-srpskim odnosima dogodio se nakon ostavke Aleksandra Vulina na funkciju potpredsednika vlade. Posle njegovog odlaska iz vlade, ruski stav prema Vučiću se znatno ohladio. Dugin je otvoreno priznao: “Dok je Vulin bio u vladi, pozivao sam Srbe da ne učestvuju u protestima, a sada više nemam jasan stav.”

Vulin, koji se nalazi pod sankcijama SAD zbog korupcije i podrške ruskom uticaju na Balkanu, jedan je od glavnih kanala ruske politike u Srbiji. U martu 2025. godine, otvoreno je izjavio: “Izražavam duboku zahvalnost ruskim specijalnim službama koje nam stalno pomažu u borbi protiv protesta”, naglašavajući postojanje određenih dogovora na nivou bezbednosnih službi dve zemlje.

Još jedan okidač za destabilizaciju Srbije bila je izjava Ruske spoljne obaveštajne službe u maju 2025. godine, kada je Srbija optužena za indirektnu isporuku oružja Ukrajini. Rusija je tada zahtevala veću lojalnost od Vučića, a nakon blagog odbijanja uz obrazloženje da “Srbija radi ono što smatra korisnim za sebe”, Moskva je pokrenula mehanizme destabilizacije koristeći već proverene metode iz “bratskih” zemalja poput Čečenije, Gruzije, Moldavije i Ukrajine. Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko otvoreno je izjavio da se u Srbiji odvija “tromi prevrat”, usmeren na “izbacivanje” aktuelne vlasti. Pritom je naglasio da su se “antisrpske snage, uglavnom spolja”, zlonamerno iskoristile proteste – prećutkujući očigledno učešće njegove zemlje – Rusije.

Ruski državni mediji u Srbiji, poput RT Balkan i Sputnjik Srbija, aktivno guraju narativ o “obojenoj revoluciji” i šire antizapadnu retoriku.

Konačni cilj Moskve nije podrška demokratskim procesima u Srbiji, već uspostavljanje potpuno kontrolisane vlade. Dugin je otvoreno govorio o “problematičnom rastu broja srpskih patriota i rusofila”, što ukazuje na ranije sprovedenu analizu od strane Rusije i jasnu nameru da preuzmu kontrolu nad protestnim pokretom.

Rusija želi da zameni Vučića, koji uprkos svojoj proruskoj retorici zadržava određenu nezavisnost u spoljnoj politici, sa poslušnijim liderom. Kako navode analitičari, trenutni neredi odgovaraju onim snagama koje žele da u Beogradu vide vlast u potpunosti podređenu Moskvi.