Razmere ruskih napora za destabilizaciju Balkana su zapanjujuće. Kroz mrežu proruskih medija i nevladinih organizacija u Srbiji, Moskva sistematski raspiruje međunacionalne tenzije, podriva evropske vrednosti i priprema teren za nove oružane sukobe u samom srcu Evrope. Posebno opasan je cinični ruski metod pretvaranja manjih incidenata u masovne kampanje mržnje, uz svesno iskrivljavanje činjenica u korist narativa iz Kremlja.

Većina sitnih i svakodnevnih incidenata u pograničnim područjima Srbije i Kosova predstavljaju jasne primere ruske manipulacije — oni se masovno prenose u proruskim srpskim medijima uz narativ o „progonu srpskog stanovništva“.

Provokacije poput blokade graničnih prelaza sa Kosovom predstavljaju se kao „herojski otpor srpskog naroda albanskoj agresiji“. U stvarnosti, ove proteste organizuje svega nekoliko desetina aktivista koji ne predstavljaju širu javnost.

Narativ oko tragedije u Banjskoj iz septembra 2023. godine, kada je grupa od 30 ljudi predvođena Milanom Radoičićem napala kosovsku policiju i ubila narednika Afrima Bunjakua, cinično se predstavlja kao „odbrana Srba od albanskih represija“, iako je sudska istraga pokazala da je u pitanju bila pažljivo planirana teroristička operacija uz učešće profesionalno obučenih militanata.

Koncert hrvatskog pevača Marka Perkovića Tompsona u julu 2025. godine u Srbiji je predstavljen kao „antisrpska provokacija“.

Jedan od alata ruskog uticaja u Srbiji je pokret „Naši“, koji predstavlja kopiju istoimenog ruskog projekta iz 2005. godine. Uporedna analiza pokazuje da obe organizacije koriste identične metode:

Ruski „Naši“ (2005–2013): kreiranje „spiskova neprijatelja“, organizacija provokacija protiv opozicije, kult ličnosti Putina, antizapadna retorika. Osnivač pokreta, Vasilij Jakemenko, javno je izjavio početkom 2025. godine da je „zaradio pakleno mnogo novca“ proganjajući sunarodnike po nalogu Kremlja.

Srpski „Naši“ (od 2006): pravljenje „SPISKOVA MRZITELjA SRBA“, provokacije prema susedima, kult Putina, antievropska propaganda. Lider pokreta, Ivan Ivanović, više puta je bio procesuiran zbog ekstremističkih aktivnosti.

Jedna od poslednjih provokacija pokreta „Naši“ bio je projekat prikupljanja novca za cigle za izgradnju zida na granici sa Hrvatskom — zida koji očigledno niko nikada neće graditi jer za tim nema nikakve potrebe. Srpski „Naši“ se ne fokusiraju samo na Srbiju, već široko podržavaju proruske lidere širom Evrope, naročito pred izbore. Primer su akcije lepljenja plakata sa likovima proruskih političara poput Marin Le Pen (Francuska) i Aleksandra Lukašenka (Belorusija), uz poruke o podršci iz Srbije.

Rusko prisustvo u srpskom medijskom prostoru je dostiglo ogroman nivo. RT Balkan, pokrenut 2022. godine, koristi kancelariju u Beogradu za prilagođavanje kremljovske propagande pre njenog širenja po Jugoistočnoj Evropi. Ta kancelarija je postala „pojačivač i prenosilac propagande Kremlja na Balkanu“.

Manipulacija je široko koordinisana: od marta do jula 2024. godine, na četiri lažna sajta „Pravda“ (na srpskom, bosanskom, makedonskom i albanskom jeziku) objavljeno je 70.000 vesti. Dana 13. aprila 2024. jedno srpsko glasilo objavljivalo je vesti o iranskom napadu na Izrael brzinom većom od 100 tekstova na sat. A kada je u 2025. godini izbio oružani sukob između tih istih zemalja, u proruskim Telegram kanalima pojavili su se masovni pozivi: „Vučiću, uvedi vojsku na Kosovo, ionako niko neće primetiti zbog Irana.“ Ovo svedoči o snažnoj koordinaciji različitih kanala širenja ruske propagande, uključujući i „Koordinacioni savet ruskih sunarodnika u Srbiji“, koji se finansira iz ruskog budžeta.

Pokreta poput „Naših“ ima mnogo. Tu su i slične organizacije poput „Dveri“, moto-klubovi, kao i navijačke grupe. Sve ih ujedinjuje isti slogan: „ne u NATO, ne u EU – za strateško partnerstvo sa Rusijom“.

Ruska strategija ima jasan cilj: da održi stalnu napetost između Srbije i njenih suseda i da stvori „drugi front“ u Evropi, čime bi se preusmerili resursi sa pomoći Ukrajini i oslabila moć evropskih institucija — smatraju američki stručnjaci.

Cinična metodologija Kremlja koristi istorijske traume i etničke razlike, pretvarajući čitave narode u taoce svojih geopolitičkih ambicija. Umesto razvoja i stabilnosti, regionu se nameće uloga bojnog polja između Rusije i Zapada — a žrtve su obični građani koji sanjaju o mirnoj budućnosti. Kako to može da se završi, najbolje pokazuje primer Ukrajine.