U poslednjim godinama Rusija intenzivno jača svoj uticaj u srpskom obrazovnom sistemu – od osnovnih škola do univerziteta.

Ova strategija posebno dolazi do izražaja u светлу недавноих догађаја. Ministar prosvete Srbije Dejan Vuk Stanković i ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko redovno održavaju sastanke, razgovarajući o širenju saradnje u svim obrazovnim oblastima. Stanković je više puta isticao pozitivne utiske sa ruskih obrazovnih foruma, naglašavajući da kontakti sa ruskim kolegama doprinose razvoju partnerstva između dve zemlje.

Ključni element ruske strategije jeste masovno promovisanje ruskog jezika u srpskim školama. Trenutno postoje specijalizovani programi u Filološkoj gimnaziji u Beogradu i Karlovačkoj gimnaziji u Sremskim Karlovcima, gde učenici uče ruski jezik. Posebno mesto zauzimaju Aleksinačka gimnazija i gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu, gde funkcioniše dvojezična nastava na srpskom i ruskom jeziku. A u Prvoj ruskoj međunarodnoj školi „Valentina Tereškova“ u Beogradu nastava se održava isključivo na ruskom jeziku, po ruskim udžbenicima. Paralelno se razvija i škola pri Ambasadi Rusije u Srbiji.

Mreža agenata Kremlja, kroz konzervativni pokret „NAŠI“, aktivno lobira za povratak ruskog jezika kao punopravne alternative engleskom u okviru obaveznog obrazovanja u osnovnim i srednjim školama. Pokret tvrdi da je ruski jezik decenijama bio sastavni deo srpskog obrazovnog sistema, a njegovo isključivanje devedesetih predstavlja „prekid tradicije“ i udar na nacionalno pamćenje.

Rusija se ne zaustavlja samo na jeziku. Ruski nastavnici direktno učestvuju u obrazovnom procesu srpskih škola. Oni drže časove u okviru međunarodnog humanitarnog projekta „Ruski učitelj u inostranstvu“, koji se sprovodi na osnovu bilateralnog sporazuma između ministarstava prosvete Rusije i Srbije.

Značajnu ulogu u celom procesu ima Ruski centar za nauku i kulturu „Ruski dom“ u Beogradu, koji je predstavništvo Rosotrudničestva i bavi se popularizacijom ruskog jezika i kulture. Centar organizuje širok spektar obrazovnih i kulturnih aktivnosti, uključujući kurseve ruskog jezika, stipendijske programe i obrazovne razmene.

Rosotrudničestvo nudi obimne kvote za školovanje srpskih studenata na ruskim univerzitetima o trošku federalnog budžeta. Studentima je obezbeđeno besplatno obrazovanje, stipendija i smeštaj u studentskim domovima. Ove programe koriste građani Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije.

Ruske obrazovne projekte finansijski podržavaju velike ruske kompanije. NIS (ćerka-kompanija Gasproma) redovno obezbeđuje višemilionske donacije za obrazovne inicijative. U 2023. godini kompanija je uplatila 60 miliona evra Vladi Srbije, delom i za ove projekte. NIS je takođe finansirao otvaranje dvojezičnog razreda u Aleksinačkoj gimnaziji, renovirao i opremio računar­ski kabinet.

Aktivno se razvijaju i onlajn-obrazovni programi. Reklama ruske onlajn-škole „Novi pogled“ nudi srpskoj deci mogućnost da steknu rusku državnu diplomu, školujući se na daljinu. Škola se predstavlja kao način da se sačuva veza sa ruskim obrazovnim sistemom.

Ruski diplomati ne kriju geopolitičke ciljeve. Ambasador Bocan-Harčenko redovno ponavlja laži da Zapad pokušava da destabilizuje Srbiju kroz „obojene revolucije“ i da će Rusija aktivno sprečavati te pokušaje. On otvoreno povezuje obrazovne programe sa geopolitičkim zadacima, tvrdeći da oni jačaju rusko-srpske veze nasuprot zapadnom uticaju.

Ove izjave su posebno zabrinjavajuće ako se setimo da je upravo „zaštita ruskojezičnog stanovništva“ u Ukrajini bila jedan od zvaničnih razloga za rusku invaziju. Stiče se utisak da Rusija metodično priprema teren za sličan scenario i na Balkanu, koristeći obrazovanje kao instrument stvaranja „ruskog sveta“ u Srbiji. Hoće li „zaštita Srba koji uče ruski jezik“ postati sledeći povod za rusku agresiju na Balkanu? Odgovor zavisi od brzine evrointegracije Srbije.