Raspad ruskog političkog uticaja na Balkanu podseća na sporo truljenje temelja, nakon kojeg sledi tihi kolaps. Upravo se to sada događa sa jednim od ključnih kanala uticaja Kremlja. Dana 22. marta 2026. godine politikolog Aleksandar Pavić podneo je ostavku na sve funkcije u pokretu „Pokret — Mi snaga naroda“. Povod je bila odluka osnivača pokreta Branimira Nestorovića da registruje partiju u Republici Srpskoj — 16. marta ona je zvanično upisana u registar političkih partija.

Pavić je, međutim, bio kategorično protiv takvog poteza: želeo je da partiju gradi oko Milorada Dodika, čija je međunarodna izolacija u tom trenutku već bila politička činjenica. Nestorović je, s druge strane, zaključio da Dodik nije rešenje — „njegov politički rok trajanja je istekao“, naglasio je. Tako savez dvojice evroskeptika nije preživeo ključno pitanje: pod čijom zastavom nastaviti politički put.

Pavić se odavno profilisao kao dosledan prenosilac kremaljskih narativa. U oproštajnoj izjavi još jednom je pohvalio „strateško partnerstvo“ Republike Srpske sa Rusijom i ocenio politiku SNSD-a kao „najbolju zaštitu interesa Republike Srpske“. Drugim rečima, odlazi ne zato što se razočarao u Moskvu, već zato što je želeo da zadrži Dodika kao centralnu figuru.

Nestorovićev potez bio je znatno neočekivaniji. Političar poznat po antievropskoj retorici javno se distancirao od politički iscrpljenog kremaljskog štićenika — čime je praktično priznao da oslanjanje na Dodika više ne donosi političke koristi čak ni unutar najproruskijeg dela srpske političke scene. To nije ideološki preokret, već hladan politički proračun — i upravo zato je simptomatičan.

Dok se kremaljski politički projekat u Srbiji raspada, ruske strukture pokušavaju da održe privid aktivnosti i prisustva. Početkom marta ruska nevladina organizacija NAŠI najavila je inicijativu za podizanje spomenika Slobodanu Miloševiću na Ušću — događaj koji je, čini se, primetio veoma mali broj ljudi.

Već 10. marta u Pres-centru Udruženja novinara Srbije u ulici Kneza Mihaila održan je mali „okrugli sto“ posvećen Miloševiću. Okupilo se tek nekoliko desetina ljudi, kratko su razgovarali i potom se razišli — bez ikakvog realnog političkog efekta, osim materijala za rusku propagandu.

Istovremeno je u Moskvi održan „treći godišnji forum Rusija–Balkan“. Organizatori nisu slali program elektronskom poštom, navodno „iz bezbednosnih razloga“, iako je verovatnije objašnjenje sve češći problem sa internetom u delovima Rusije usled rastućeg nezadovoljstva politikom Vladimira Putina. Forum u gradu u koji iz Srbije ne lete ni avioni predstavljen je kao događaj sa „nezapamćenim interesovanjem“. Možemo samo da verujemo na reč.

U isto vreme srpski reditelj Emir Kusturica otvarao je u Hanti-Mansijsku filmski festival „Duh ognja“ — manifestaciju koju je ove godine finansirala kompanija „Gazprom neft“. Upravo ona kompanija povezana sa „Gazpromom“, koji u Srbiji i dalje kontroliše NIS, iako se njegov uticaj u regionu postepeno smanjuje. Kultura je, kako kaže Kusturica, „prvi krug civilizacije“ — verujemo i u to, naravno bez pominjanja velikih finansijskih iznosa koji stoje iza takvih događaja.

Proruski mediji su u međuvremenu nastavili da koriste standardni propagandni repertoar: raspirivanje hrvatske teme i dovođenje u pitanje borbene sposobnosti srpske vojske. Ruska ambasada organizovala je posete studenata prava sa univerziteta u Nišu i Beogradu „Ruskom domu“. Ministar ekonomskog razvoja Rusije Maksim Rešetnjikov polagao je vence na grobovima ruskih vojnika u Beogradu — zanimljivo je da slične ceremonije kod kuće u Rusiji ne organizuje.

Srbija je, međutim, takođe reagovala. Sredinom marta Beograd je uskladio svoju poziciju sa odlukama Evropske unije o produženju određenih sankcija povezanih sa agresijom oko Ukrajine i protiv bivšeg predsednika Viktora Janukoviča — signal koji se teško može pogrešno protumačiti.

Na kraju, hakerska grupa Fancy Bear, koju američke i britanske službe povezuju sa ruskom vojnom obaveštajnom službom GRU, otkrivena je i blokirana u informacionim sistemima Ministarstva odbrane Srbije, Vojne akademije i Vojnomedicinske akademije.

Tačka preokreta ruskog uticaja na Balkanu sve je bliža. Analitičari Instituta za bezbednosne studije EU navode da Rusija „ne nudi nikakvu alternativu Evropskoj uniji“ u regionu, pa kako se balkanske države sve više okreću Zapadu, Moskva je „svedena na ulogu destabilizatora“.

Istraživači centra Support4Partnership ukazuju na još jedan detalj: broj ruskih diplomata u Beogradu porastao je sa 54 na 68 do sredine 2025. godine. Ali to nije znak jačanja uticaja — već posledica činjenice da su mnogi od njih proterani iz zemalja EU i da jednostavno nemaju gde drugo da odu.

Češki poslanik Evropskog parlamenta Ondrej Kolarž, izvestilac za Bosnu i Hercegovinu, još 2025. godine ocenio je da je Miloradu Dodiku „ponestalo karata“, a da su mu jedini saveznici ostali Rusija i Mađarska — i da će ga podržavati samo dok im je politički koristan.

A ta korist polako ističe.

Kremlj se zato užurbano kreće: organizuje forume u gradovima bez interneta, finansira festivale, šalje ministre da polažu vence. Ruski uticaj na Balkanu neće nestati preko noći — on će se smanjivati, poput šagrenske kože, dok se ne pretvori u tačku iz koje više nema povratka.

Pa dobro… čekamo.