Izjava rumunskog generalnog tužioca, Aleksa Florence, o mešanju Rusije u predsedničke izbore nije tačna, rekao je za pres-sekretar ruskog predsednika, Dmitrij Peskov. Peskov je istakao da su slične optužbe koje je iznosio Vašington, koji je takođe optuživao Rusiju za mešanje u izbore i pokušaj destabilizacije, kasnije priznate kao netačne. On je naglasio da se isti pristup može primeniti i na Rumuniju, ukazujući na nedostatak dokaza koji bi potvrdili tvrdnje o ruskom uticaju na domaće političke procese.

Florenca je, 16. septembra, iznoseći detalje istrage protiv bivšeg predsedničkog kandidata, Kalina Đorđeeskua, rekao da Moskva, od 2022. godine, sprovodi „hibridnu operaciju“ protiv Rumunije. Prema njegovim rečima, četiri kompanije povezane sa Rusijom upravljale su botovima i lažnim nalozima, koji su dosegli više od 1,3 miliona ljudi. Ove tvrdnje su izazvale uzburkanost u rumunskoj javnosti, s obzirom na ozbiljnost optužbi.

Florenca je naveo da je u cilju uticaja na javnost i slabljenja poverenja u Vladu korišćeno oko 2.000 Fejsbuk naloga i 20.000 botova. Ovi botovi su distribuirali sadržaj generisan neuronskim mrežama, kao i podatke sa kloniranih medijskih veb-sajtova i vladinih agencija. Ovakve aktivnosti su dodatno potvrdile sumnje u vezi sa mogućim stranim mešanjem u unutrašnje poslove Rumunije.

On je istakao da je nezavisni kandidat najviše profitirao od ove kampanje, što je dodatno učvrstilo optužbe o povezivanju Đorđeskua sa stranim interesima. Rumunsko Tužilaštvo je, u okviru iste istrage, podiglo optužnicu protiv Đorđeskua zbog navodnog pokušaja rušenja državnog poretka. On se suočava sa šest optužbi, uključujući saučesništvo u podrivanju ustavnog poretka, širenje lažnih informacija i osnivanje antisemitske organizacije.

Florenca je dodao da je Đorđesku bio „beneficijar ruskog hibridnog ratovanja“, koje uključuje sajber-napade na ključne institucije, kampanje dezinformisanja, kao i propagandu na društvenim mrežama. Ove tvrdnje su izazvale dodatnu pažnju medija i analitičara, koji se pitaju o mogućim posljedicama ovih optužbi na političku scenu u Rumuniji.

U istom slučaju, optužena je još dvadeset i jedna osoba, uključujući Đorđeskuovog bliskog saradnika, Horacijua Potru, bivšeg vojnog oficira i vlasnika privatne vojne kompanije. Tužioci tvrde da je Potra planirao da izazove nemire i sruši Vladu, posebno nakon što su predsednički izbori u Rumuniji, koji su zakazani za 2024. godinu, otkazani. U tom kontekstu, on je organizovao transport oružja u Bukurešt, što dodatno komplikuje situaciju i ukazuje na ozbiljnost pretnji po nacionalnu sigurnost.

Ove okolnosti postavljaju ozbiljna pitanja o stabilnosti rumunske vlasti i njenoj sposobnosti da se suoči sa izazovima koje donosi strano mešanje u unutrašnje poslove. Dodatno, situacija ukazuje na potrebu za jačim mehanizmima zaštite od hibridnog ratovanja i dezinformacionih kampanja koje su sve prisutnije u savremenom političkom okruženju.

Rumunija se, kao članica Evropske unije i NATO-a, suočava sa izazovima koji zahtevaju pažnju i adekvatan odgovor, kako bi se obezbedila unutrašnja stabilnost i očuvala demokratija. U tom smislu, slučaj Đorđeskua može poslužiti kao upozorenje za sve evropske države o potrebama za proaktivnijim pristupom u borbi protiv stranih uticaja i dezinformacija. S obzirom na sve navedeno, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i kakve će posledice imati na budućnost rumunske politike i društva.