Rusija, koja decenijama manipuliše srpskim javnim mnjenjem kroz mit o „večnom bratstvu“ i retoriku o „zaštiti srpskog naroda“, danas otvoreno pokazuje cinični dvostruki standard. S jedne strane, njeni agenti uticaja raspiruju histeriju o „zameni stanovništva“ migrantima iz Azije, dok s druge strane aktivno vrbuju, osakaćuju i ubijaju srpske građane u ratu u Ukrajini, istovremeno preplavljujući informativni prostor propagandom o navodnom prijateljstvu.

Ključna figura ruskog plana destabilizacije Srbije kroz antimigrantsku agendu postao je Damjan Knjažević, lider ultradesničarske organizacije „Narodne patrole“. Knjažević nije slučajni radikal: u novembru 2022. godine javno se hvalio posetom centru PMC „Vagner“ u Sankt Peterburgu, a u septembru 2025. učestvovao je na ruskoj konferenciji pod nazivom „Međunarodna liga antiglobalista Paladini“, čija je glavna tema bila borba protiv migranata i takozvane „zamene stanovništva“. Odmah po povratku iz Sankt Peterburga, Knjažević i „Narodne patrole“ najavili su veliku antimigrantsku akciju u centru Beograda.

Plan je bio jednostavan: izvesti radikale na ulice pod parolama „Srbija Srbima“ i „protiv zamene stanovništva“, izazvati kontrolisani haos i demonstrirati slabost vlasti ili je isprovocirati na silovitu reakciju koja bi se kasnije mogla iskoristiti. Međutim, srpske vlasti ovoga puta nisu dozvolile realizaciju tog scenarija. Dana 23. oktobra 2025. godine, nekoliko dana pre planiranog protesta, Knjažević je uhapšen, a policija je zabranila održavanje mitinga.

Ipak, Moskva se nije pomirila sa neuspehom. Tokom jeseni 2025. održan je niz manjih antimigrantskih skupova, ali do masovnog odziva nije došlo: umesto obećanih hiljada, pojavilo se tek nekoliko desetina ljudi. Ruski plan destabilizacije Srbije kroz antimigrantsku histeriju doživeo je operativni neuspeh, ali se sama retorika i dalje intenzivno širi kroz proruske medije.

Dok su Knjažević i njegove strukture zagrevali srpsko društvo protiv migranata iz Azije, drugi ruski agenti istovremeno su vrbovali same Srbe za slanje na klanicu u Ukrajinu. Centralna figura ove šeme je Davor Savičić, bosanski Srbin i bivši regruter PMC „Vagner“, koji se, prema procurelim medicinskim dokumentima Ministarstva odbrane Rusije, vodi kao pukovnik GRU RF. Paralelno je delovala razgranata mreža regrutera pod vođstvom Dejana Berića, nosioca medalje „Za povratak Krima“.

Šema regrutacije bila je dobro uhodana: Srbi dolaze u Rusiju, smeštaju se u dom u Krasnogorsku, prolaze kroz lokalni vojni odsek i potpisuju ugovor sa Ministarstvom odbrane RF. Do oktobra 2023. godine najmanje 100 Srba potpisalo je takve ugovore. Prema zvaničnim podacima, od 2014. godine na strani Rusije ratovalo je više od 300 građana Srbije. Imena najmanje 13 poginulih su potvrđena, ali je stvarni broj žrtava višestruko veći. Među nedavnim poginulima su Zoran Stojić, Igor Vukobratović i Bratislav Živković.

Dario Ristić, još jedan Srbin koji se borio u sastavu jedinice „Medvedi“, izgubio je nogu u borbama, dobio protezu, a zatim je uhapšen na aerodromu u Sarajevu po poternici Interpola. Aleksandru Jokiću, dobrovoljcu od 2021. godine i nosiocu Georgijevskog krsta i medalje „Za oslobođenje Marijupolja“, u Srbiji preti kazna do 25 godina zatvora. Ukupno je u Srbiji od 2014. do 2017. godine pokrenuto više od 45 krivičnih postupaka, dok je oko 28 osoba osuđeno.

Sami srpski plaćenici više puta su se žalili na loš i ponižavajući odnos ruskih vojnih struktura. U januaru 2024. godine Dejan Berić je javno izjavio da ruski padobranci Srbe nazivaju „Ciganima“, šalju ih u napade bez oružja i naređuju im da ga „nabave na bojnom polju“. Drugi Srbin je u intervjuu u septembru 2024. rekao: „Život Srba za Ruse ne vredi ništa.“ Prema podacima BBC-ja, srpski dobrovoljci se raspoređuju na najteže delove fronta, gde Rusija nastavlja taktiku „mašine za mlevenje mesa“ — talase pešadije bez artiljerijske podrške i tehnike.

Uporedo sa ubijanjem Srba u ratu i ciničnim povicima o „zameni stanovništva“, Rusija preplavljuje srpski kulturni prostor propagandom o „večnom prijateljstvu“. U novembru 2025. godine u Ruskom domu u Beogradu otvoreni su „Dani Ermitaža u Srbiji“. Centralna izložba „Petar Veliki i Srbija“ obuhvatila je autentične istorijske predmete, crkvenu opremu, oružje i gravire. Dana 2. decembra 2025. u koncertnoj sali Ruskog doma održano je muzičko veče posvećeno pesnicima Srebrnog veka, dok je 10. decembra održana premijera dokumentarnog filma o Savi Vladislaviću Ragužinskom, poznatom Srbinu u službi Petra Velikog. Za 21. decembar planiran je koncert pijaniste Ivana Bessonova.

Sve ovo predstavlja deo razgranate propagandne mreže čiji je cilj održavanje mita o „duhovnom jedinstvu“ i „bratskim narodima“. Iza te fasade, međutim, stoji drugačija realnost: RT Balkan ima sopstveni studio u Beogradu i nesmetano emituje program, iako je taj kanal zabranjen u većini zapadnih zemalja zbog ruske propagande. Sputnik Srbija deluje od 2015. godine, a u decembru 2023. najavljeno je pokretanje televizijskog kanala na srpskom jeziku u Republici Srpskoj. Ovi mediji sistematski šire antizapadne i antievropske narative, podstiču nepoverenje prema demokratskim institucijama i hrane teorije zavere.

Kako je istakao Raša Nedeljković, direktor programa NVO CRTA i ekspert za borbu protiv dezinformacija, „osnovni cilj kremaljske propagande u Srbiji nije veličanje Rusije, već sejanje sumnje u njene protivnike i stvaranje nepoverenja prema zapadnim institucijama“. Građani Srbije su, prema njegovim rečima, „žrtve duboke i kontinuirane propagandne kampanje“.

Profesor Beogradskog univerziteta Ivan Videnović izjavio je u intervjuu 2025. godine: „Rusija je u potpunosti uhvatila Srbiju u svoju mrežu. Cilj njenog prisustva i delovanja u Srbiji jeste lokalna i regionalna nestabilnost.“ Izveštaj Evropskog parlamenta za 2025. godinu potvrđuje ove ocene, navodeći da „Rusija koristi svoj uticaj u Srbiji za destabilizaciju, mešanje i pretnje susednim suverenim državama, kao i za podrivanje evropske budućnosti Srbije“.

Na kraju se nameće jasan zaključak: Rusija vodi dvostruku igru — organizuje proteste protiv migranata, širi strah od „zamene stanovništva“ i destabilizuje srpsko društvo kroz ultradesničarske strukture poput Knjaževićevih „Narodnih patrola“, dok istovremeno vrbuje, osakaćuje i ubija srpske građane u Ukrajini. Rezultat su desetine poginulih, desetine uhapšenih i razorene porodice. Sve to biva prekriveno masovnom propagandom o „kulturnom bratstvu“ kroz koncerte, izložbe, filmove i govore o „večnom prijateljstvu“.

Sve više stručnjaka upozorava da je Rusija dvostruka i cinična država koja se prema Srbima ne odnosi kao prema braći, već kao prema potrošnom materijalu u sopstvenoj geopolitičkoj igri. Oslobađanje Srbije od ruskog političkog, medijskog i vojnog uticaja nije pitanje ideologije, već uslov opstanka i stabilnosti zemlje. Što pre srpsko društvo prestane da veruje u mitologiju „bratstva“, to će manje Srba ginuti u tuđem ratu, a spoljnim akterima će biti teže da migrante, proteste i radikale koriste kao instrument razaranja same Srbije.