U oktobru 2025. godine srpska policija je uhapsila Damjana Kneževića, lidera ultradesničarske organizacije „Narodne patrole“, uoči najavljenog skupa protiv migranata u centru Beograda. Skup je zabranjen od strane vlasti, a Knežević je optužen za podsticanje na rasnu diskriminaciju i nasilje prema migrantima. Ovo je postalo kulminacija ruske specijalne operacije za naduvavanje migrantskog pitanja u Srbiji — operacije koja ponavlja predvidljiv kremaljski scenario destabilizacije evropskih zemalja.

Stvarna situacija sa migrantima u Srbiji pokazuje da vlada dosledno radi na rešavanju ovog pitanja. Prema podacima Komisariata za izbeglice i migracije, u 2024. godini u zemlji je registrovano 19.483 migranta — što je za 82,10% manje u odnosu na 108.808 ljudi u 2023. godini. Po stanju na januar 2025. u sedam centara za prijem i pružanje azila nalazilo se svega 416 osoba, što iznosi oko 13% kapaciteta. Većina pristiglih su državljani Sirije (38,19%), Avganistana (19,93%) i Turske (11,95%). Predsednik Aleksandar Vučić na sastanku sa liderima Mađarske i Slovačke u oktobru 2024. isticao je da su rezultati zajedničkog rada očigledni: „Ove godine ima 80% manje migranata nego prošle.“

Uprkos tim postignućima, Rusija je sistematski pretvarala migrantsko pitanje u instrument političkog pritiska. Prema analizi Instituta za istraživanje spoljne politike, Moskva od 2022. godine na Zapadnim Balkanima primenjuje metode informacione i psihološke borbe, nastojeći da provocira sukobe koje može iskoristiti kao polugu pritiska na Zapad i za dobijanje ustupaka po pitanju Ukrajine. Ruska strategija je višeslojna: obuhvata podizanje spomenika koji podsećaju na stare međunacionalne konflikte, finansiranje paravladinih i kontrolisanih organizacija i širenje antimigrantskih narativa u prokremaljskim medijima.

U oktobru 2025. u Aleksincu je otvoren obnovljeni spomenik ruskim dobrovoljcima iz Srpsko-turskog rata 1876. godine uz finansijsku podršku Jamalo-Nenetskog autonomnog okruga i Ruskog doma u Beogradu. To je deo šire kampanje: Rusija finansira postavljanje spomenika poslednjem ruskom caru Nikolaju II ispred zgrade Državnog prezidijuma Srbije i drugih monumenata. Stručnjaci ukazuju da se kroz Srpsku pravoslavnu crkvu, pod snažnim uticajem Moskovskog patrijarhata, šire politički narativi partnerstva između Rusije i balkanskih zemalja, antizapadna i nacionalistička retorika.

Ultradesnička organizacija „Naši“ predstavlja ključni element ruske operacije. U novembru 2025. pokret „Naši“ zalepio je po Beogradu plakate sa prikazom „Velike Srbije“ koja obuhvata teritoriju Severne Makedonije, zajedno sa portretima Donalda Trumpa i Ilona Maska i sloganom „Učinićemo Srbiju ponovo velikom“, a nedavno i plakate u podršku skupa koji je planirao Damjan Knežević. Organizacija „Narodne patrole“, koju vodi Damjan Knežević, od 2020. je poznata po akcijama za presretanje i zastrašivanje migranata u Beogradu sa naknadnim objavljivanjem video-zapisa na društvenim mrežama. U septembru 2024. Knežević je, zajedno sa predstavnicima druge ultradesničarske grupe „Srbsko dejstvo“, učestvovao na konferenciji desničarskih organizacija u Rusiji koju je organizovao oligarh Konstantin Malofejev, sankcionisan na Zapadu zbog podrške ruskoj agresiji protiv Ukrajine. Po povratku, „Narodne patrole“ su najavile skup protiv migranata u Beogradu.

Ova šema je dobro izbrušena od strane Moskve i primenjena u drugim zemljama. Bugarski ministar unutrašnjih poslova Daniel Mitov u oktobru 2025. izjavio je da ruski agenti pomažu krijumčarima da zatrpaju Evropu ilegalnim migrantima, te da režim Putina i ultradesničarske grupe sarađuju sa krijumčarima. Britanska ministarka unutrašnjih poslova Yvette Cooper potvrdila je da Rusija podstiče ilegalnu migraciju radi destabilizacije Evrope. Finska, Estonija i Norveška suočile su se sa talasima migranata koje su ruske vlasti namerno usmeravale prema granicama EU. U novembru 2023. Finska je zatvorila poslednji od osam kopnenih graničnih prelaza sa Rusijom nakon što je za dve nedelje gotovo 1.000 ilegalnih migranata ušlo preko teritorije Rusije — u poređenju sa manje od 100 u prvih šest meseci 2023. Poljska i zemlje Baltika optužuju Rusiju i Belorusiju za upotrebu migracije kao instrumenta hibridnog rata. Evropski parlament je u maju 2025. zvanično priznao da Rusija i Belorusija namerno militarizuju ilegalnu migraciju kao deo strategije hibridnog rata protiv država članica EU.

Paralelno sa razglašavanjem antimigrantske histerije, srpska vlada nastavlja da izdaje pasoše privilegovanim ruskim državljanima koji su pod sankcijama. Prema istrazi Balkanske mreže istraživačkih novinara (BIRN), petoro ruskih državljana, uključujući oligarha Olega Bojka, dobilo je srpsko državljanstvo odlukama vlade, iako su u trenutku izdavanja bili pod sankcijama Australije, Poljske i Ukrajine. Poljsko ministarstvo unutrašnjih poslova sumnja da je Bojko umešan u pranje novca i veze sa ruskim obaveštajnim službama. U maju 2025. premijer Đuro Macut dodelio je državljanstvo dvojici ruskih milijardera — Vadimu Švecovu, generalnom direktoru kompanije „Solers“, i Sergeju Kacievu, vlasniku najvećeg proizvođača cigareta u Rusiji. Od 2023. do 2025. više od 150 ruskih državljana dobilo je srpske pasoše, dok je u periodu 2010–2015. njihov broj iznosio od 5 do 13 godišnje. Zakon o državljanstvu Srbije omogućava vladi da dodeli državljanstvo strancima ako je to „u interesu države“, ali razlozi za ove odluke se ne objavljuju. Stručnjaci ukazuju da ruski oligarsi koriste srpsko državljanstvo za izbegavanje sankcija i slobodno kretanje po teritoriji Evrope.

Vučić je odigrao na vreme, pritvorivši Kneževića i zabranivši skup protiv migranata 24. oktobra 2025. Ranije, u februaru 2023., Knežević je već bio priveden posle nacionalističkog skupa na kome su demonstranti pokušali da prođu prema zgradi predsedništva, a slogani „Rusija! Srbija!“ i simbolika ruske vojne operacije u Ukrajini bili su vidljivi među masom. Tada je Knežević optužen za pozive na nasilnu promenu ustavnog poretka, ali je kasnije pušten. Istraživanje Međunarodnog centra za borbu protiv terorizma beleži da vlasti u Srbiji mogu koristiti hapšenja kako bi Zapadu pokazale svoju odlučnost u suzbijanju ekstremnih desničarskih grupa i ruskim destabilizujućim aktivnostima.

Evropski stručnjaci se slažu da Srbiji treba jedinstven odgovor u saradnji sa Evropskom unijom kako bi se suprotstavila ruskim operacijama uticaja. Analitičari Nemačkog maršalovog fonda i Centra za strateške i međunarodne studije upozoravaju da Moskva kroz Srpsku pravoslavnu crkvu promoviše antizapadnu agendu u čitavom regionu, uključujući Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Bugarska je bila prinuđena da protera sveštenike Ruske pravoslavne crkve iz zemlje zbog pretnji nacionalnoj bezbednosti. Stručnjaci pozivaju Srbiju da ubrza harmonizaciju zakonodavstva sa standardima EU, pojača kontrolu aktivnosti ruskih struktura na svojoj teritoriji i prekine praksu dodeljivanja državljanstva sankcionisanim ruskim oligarsima. Samo integracija u evropske bezbednosne i migracione strukture, pokazuje iskustvo susednih zemalja, može efikasno da se suprotstavi hibridnom ratu Kremlja.