Poslanici u donjem domu ruskog parlamenta, Državnoj dumi, usvojili su zakon koji bi kriminalizovao poricanje onoga što vlasti opisuju kao „genocid nad sovjetskim narodom“ tokom Drugog svetskog rata. Ovaj zakon je deo šireg trenda u Rusiji da se kontroliše narativ o istoriji, posebno u kontekstu Drugog svetskog rata, koji se u zemlji često koristi kao sredstvo legitimacije aktuelnih političkih akcija.

Predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin izjavio je da je usvajanje ovog zakona ključno za „zaštitu istorijskog sećanja“, posebno u trenutku kada „zapadni političari pokušavaju da prepravljaju istoriju“. Ove reči odražavaju stav vlasti u Moskvi koja se sve više suočava sa kritikama i preispitivanjima svojih postupaka, kako na međunarodnom, tako i na unutrašnjem planu. Volodin je naglasio da je „suočavanje sa falsifikovanjem istorije“ od vitalnog značaja i da poslanici Državne dume moraju biti aktivni u zaštiti istine o događajima Velikog otadžbinskog rata, što je naziv koji se u Rusiji koristi za Drugi svetski rat.

Zakon, ukoliko ga odobri gornji dom – Savet Federacije, i potpiše predsednik Vladimir Putin, izmeniće postojeći zakon o „rehabilitaciji nacizma“. Prema novim odredbama, bilo kakvo poricanje genocida nad sovjetskim građanima, kao i podrška takvim stavovima ili javno skrnavljenje sećanja na žrtve, biće krivično delo. Predviđena kazna za ovo krivično delo može iznositi do tri godine zatvora.

Osim toga, zakon će takođe promeniti propise koji se tiču uništavanja ili oštećenja kulturno-istorijskih spomenika. Ova zaštita će se proširiti i na mesta sahrane koja su povezana sa navodnim žrtvama genocida. Za kršenje ovih propisa, predviđena je kazna do pet godina zatvora. Ove odredbe ukazuju na rastuću zabrinutost vlasti u Moskvi o očuvanju narativa koji se tiče Drugog svetskog rata, kao i na nameru da se suzbije bilo kakvo preispitivanje tih događaja.

Aleksandar Bastrikin, šef ruskog Istražnog komiteta, bio je istaknuti zagovornik ovog zakona. Prema nezavisnoj novinarki Faridi Rustamovoj, od 2019. godine, ova institucija je pokrenula najmanje 34 krivične istrage povezane sa nacističkom Nemačkom. Ove istrage često služe kao osnova za jačanje narativa o „denacifikaciji“ i zaštiti istorijskog sećanja.

Predsednik Putin često koristi Drugi svetski rat kao argument za rusku invaziju na Ukrajinu, tvrdeći da je cilj operacije sprečavanje navodnog „genocida“ nad ruskojezičnim stanovništvom. Ove tvrdnje su oštro odbacene od strane Ukrajine i njenih zapadnih saveznika, koji smatraju da je ruska invazija neosnovana i agresivna. U tom smislu, zakon o kriminalizaciji poricanja genocida može se smatrati i kao deo šireg propagandnog aparata koji ima za cilj legitimizaciju vojnih akcija i potiskivanje kritičkih glasova unutar zemlje.

Procene govore da je tokom Drugog svetskog rata poginulo oko 27 miliona sovjetskih građana, što ovu temu čini izuzetno senzitivnom u ruskom društvu. Kako se rat u Ukrajini nastavlja, tako i pitanja vezana za istorijsko sećanje i interpretaciju prošlosti postaju sve važnija.

Ovaj zakon je još jedan pokazatelj kako vlasti u Moskvi nastoje da oblikuju kolektivno sećanje naroda i da kontrolišu diskurs o istoriji, posebno u svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija. U tom smislu, njegovo usvajanje može imati dalekosežne posledice na slobodu govora u zemlji i na način na koji se istorija proučava i interpretira.