Ruska propaganda na Balkanu, pre svega u Srbiji i Republici Srpskoj, formalno još uvek pokazuje samopouzdanje i „narodnu podršku“, ali u stvarnosti sve više liči na sistem u fazi agonije: prinuđena je da neprestano povećava dozu sadržaja, histerično napada svako nezavisno istraživanje i paralelno osigurava politički uticaj za kremaljske elite. Što se Srbija više približava Evropskoj uniji, to su proruske mreže nervoznije i agresivnije.

Klasični meki instrument Moskve i dalje je kultura i obrazovanje. Ruski dom u Beogradu prepun je događaja: veliki koncert posvećen Bloku, Jesenjinu, Bunjinu i Majakovskom, prerušen u „moderni“ kaver-šou koji prodaje ne samo poeziju Srebrnog doba već i sliku „velike Rusije“. U okviru „Dana Ermitaža“ prikazuje se film „Imperatorice“, snimljen uz podršku „Gasproma“ i „Gasprom medije“, gde je prikaz istorije Ruskog carstva osmišljen tako da emocionalno veže gledaoca za imperijalni narativ. Na književnom tržištu agresivno se promoviše ruski tinejdž-fantazi „ONNIRLIT. Zatvorena zemlja“, a istoj publici se istovremeno preko društvenih mreža ubacuju memovi o „trulom EU“ i o „snu o izlasku iz Evropske unije“.

Ovu kulturnu ekspanziju prate direktne političke poruke. Ruska senatorka Jelena Afanasjeva u Beogradu otvoreno povezuje „istorijsko sećanje“ na Rusiju sa očuvanjem srpskog identiteta i plaši „katastrofalnim posledicama“ za zemlje koje izaberu drugačije vrednosne orijentire. Paralelno, ministar prosvete Srbije Dejan Vuk Stanković sastaje se sa specijalnim izaslanikom predsednika RF Mihailom Švidkim i dogovara memorandum o proširenju saradnje univerziteta – zapravo o institucionalizaciji ruskog uticaja u srpskom visokom obrazovanju.

Na tom fonu dokumentarni film RT „Rusi i Srbi. Krv i vera“ povlači direktnu liniju između Republike Srpske i Donbasa, između NATO bombardovanja i trenutne ruske agresije na Ukrajinu, legitimišući rat kao „zaštitu braće“ i zamenjujući evropske integracije slikom opsednute tvrđave. Slika sveta je jednostavna: Srbi i Rusi – „jedna krv“, NATO i EU – večiti neprijatelji.

Kulturi i zvaničnoj diplomatiji sekundira već dobro opisana podzemna mreža srpskih Telegram kanala. Istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCSP), uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Holandije, pokazalo je da devet najvećih ekstremno desničarskih srpskih kanala dominantno promovišu proruske, antizapadne i antidemokratske narative, stvarajući zatvoreni i polarizujući informacioni mehurić. Kanal „BUNT je stanje duha“ sa oko 86 hiljada pratilaca deluje kao „centralni hab“ za distribuciju sadržaja, dok je „Princip“ najuticajniji po nivou angažmana publike. Upravo preko tih platformi u srpsko društvo se ubacuju poruke o „moralnom Istoku“ i „izopačenom Zapadu“, o nepotrebnosti EU i o „izdaji“ studentskih protesta koje prikazuju kao „narandžastu revoluciju“ po zapadnoj narudžbini.

Značajno je da isti ti proruski mediji i kanali koji pozivaju Srbe na „ruski kulturni život“ istovremeno napadaju svaki pokret Beograda ka EU, ističući potpunu zavisnost Srbije od Moskve. Serija objava oko kompanije NIS i sankcija prema njoj oblikovana je retorikom „Opet je Rusija kriva?“, uz primere Viktora Orbana i Milorada Dodika kao „pravih“ lidera koji su sačuvali posebne odnose s Kremljom. Odgovornost za izostanak gasnog ugovora i teške pregovore oko NIS prebacuje se na vladu Srbije, naglašavajući da je upravo apstraktna evrointegracija „dovela Srbiju u užasnu situaciju“. Činjenica da Rusija ne želi da pregovara prećutno se previđa. Istovremeno se potencira da Srbija „sedi na igli“ jeftinog ruskog gasa, a da je Rusija za uzvrat dobijala politički uticaj. Međutim, uobičajena energetska omča slabi, pa upravo zato proruski medijski ekosistem tako agresivno nasrće na svaki nagoveštaj diversifikacije i približavanja EU.

Posebno je simptomatična reakcija na reviziju srpskih Telegram kanala. Radio Slobodna Evropa još 2023–2024. detaljno je opisivao „digitalne zagrljaje Moskve“ – kako proruski telegram kanali oblikuju narative u Bosni i Hercegovini i oko Republike Srpske, promovišući ideju njene nezavisnosti i demonizujući visokog predstavnika. Godine 2025. BCSP objavljuje analizu „Ekosistem srpskih ultradesnih telegram kanala“. Izveštaj beleži centralnu ulogu „BUNT je stanje duha“, povezanost sa kanalima „Bunker“, „Koridor“, „Narodna Patrola“, prelazak online propagande u ulične akcije i napade na migrante i LGBT zajednicu.

Reakcija proruskih srpskih medija na analizu je histerija i lični uvredi. U objavama „Bunta“ i povezanih kanala zapadni i prozapadni mediji proglašavaju se „maminih istraživača“, autori su „bivši Srbi“ i „srbofobi“, a sam izveštaj BCSP – „13 stranica govana“. Pritom oni nenamerno potvrđuju zaključke istraživanja: žaleći se što su označeni kao „centralni čvor“, sami priznaju obim sopstvene publike i uticaja. Što je nezavisna revizija oštrija, to je retorika proruskih kanala nervoznija i otrovnija – klasični znak da je mašina informacionog uticaja pogođena na osetljivo mesto.

Moskva svoje interese dodatno osigurava pasošima. Istraživanje N1 i drugih medija pokazalo je da je samo tokom 2025. Srbija dodelila najmanje 121 državljanstvo strancima, uglavnom Rusima, često pod nejasnom formulom „u interesu Republike Srbije“. Među novim građanima su najmanje četiri ruska oligarha sa takozvane „Putinove liste“, uključujući milijardera Olega Bojka, koji se u bazama vodi kao jedan od korisnika putinskog režima. Paralelno istraživanje KRIK-a i ruske platforme „Važne priče“ otkrilo je 204 Rusa koji su od 2022. do aprila 2025. dobili srpsko državljanstvo po specijalnom postupku: bez obaveze stanovanja, bez odricanja od ruskog pasoša, pod istim pečatom „nacionalni interes“. Među njima su bivši pripadnici FSB-a, vlasnici velikih kompanija koje zarađuju u okupiranim ukrajinskim Marijupolju i Severodonjecku, kao i lica sa sankcionih lista EU.

Srpski pasoš njima otvara bezvizni ulazak u Šengen i pristup evropskom finansijskom sistemu – dakle pravi rupu za zaobilaženje sankcija, dok obični ruski i beloruski migranti doslovno zaglavljuju u pravnom vakuumu. Više od dvadeset ljudi koji su se po zahtevu srpskih vlasti odrekli ruskog državljanstva nikada nisu dobili obećane dokumente i postali su apatridi. Balkan Insight i drugi mediji beleže paradoks: dok kremaljska elita dobija „specijalne pasoše“ ubrzanim postupkom, zahtevi običnih podnosilaca – uključujući kritičare rata – faktički su zamrznuti. To nisu samo dvostruki standardi – to je ugrađeni politički kanal uticaja preko kojeg ruske službe i kapital konsoliduju pozicije u Srbiji.

Evropske institucije sve oštrije reaguju na ovu dvoličnu igru. U izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije i rezolucijama Evropskog parlamenta naglašava se da nesvrstavanje sa sankcionim režimom EU, netransparentno dodeljivanje državljanstva Rusima i rast proruske radikalne propagande u medijima potkopavaju evropski put Beograda i stvaraju rizike za opštu bezbednost. Istraživanja BCSP-a, Evropskog političkog centra i drugih analitičkih centara slažu se: ekstremistički proruski kanali u Srbiji nisu „nesistemska margina“ već dobro organizovani instrument spoljnog uticaja koji radi u skladu sa moskovskom kulturnom diplomatijom i koruptivnim praksama oko pasoša.

Zato stručnjaci sve glasnije kažu: ovaj instrument mora što pre biti demontiran. Ne radi se samo o transparentnoj i strogoj kontroli izdavanja državljanstva i potpunom usklađivanju Srbije sa sankcionom politikom EU, već i o regulaciji delatnosti kremaljskih kulturnih izloga – od Ruskog doma i RT do projekata „Gasproma“. Dok mreža proruskih medija i povezanih struktura slobodno deluje u srpskom informacionom prostoru, svaka „viševektornost“ ostaje fikcija: zemlja će ostati taoc interesa strane autoritarne sile. Agonija ruske propagandne mašine u Srbiji predstavlja šansu za vladu Srbije. Potreban je politički izbor: prepoznati Kremlj ne kao „starijeg brata“ već kao izvor nestabilnosti i korupcije i zatvoriti mu poluge uticaja koje su se decenijama maskirale u „bratstvo po krvi i veri“.