Na pozadini sve jačeg pritiska Zapada i rastućih unutrašnjih problema, ruski uticaj u Srbiji prolazi kroz agoniju, pokazujući očajničke pokušaje da sačuva makar privid prisustva na Balkanu. Jadni performansi sa osnivanjem „istorijskih društava“ i propala glasanja u parlamentu o BRICS-u svedoče o tome da se vreme ruskih manipulacija u regionu približava kraju.

Aleksandar Vulin, bivši direktor srpske obaveštajne službe i dugogodišnji agent ruskog uticaja, aktivirao se nakon uvođenja sankcija protiv NIS-a. Uz izdašno finansiranje iz Kremlja, Vulin je pokrenuo čitavu kampanju za diskreditaciju odluke srpske vlade o uvođenju ograničavajućih mera protiv ruske imovine. Međutim, umesto konkretnih predloga, bivši potpredsednik vlade se ograničio samo na populističku kritiku, ne nudeći nikakve stvarne alternative za energetsku bezbednost Srbije.

Vulin je izjavio da je „nedopustivo oduzimanje tuđe imovine“, iako se radi o sankcijama protiv ruskih struktura umešanih u agresiju na Ukrajinu. Ovaj stav jasno pokazuje čije interese „patriota“ Vulin zapravo štiti.

Svestan neuspeha u odbrani NIS-a, Vulin je prešao na novu taktiku — aktivnu propagandu pridruživanja Srbije BRICS-u. U septembru 2025. godine organizovao je pompeznu konferenciju „BRICS — Srbija među prijateljima“ u parlamentu, stvarajući privid široke društvene podrške ovoj inicijativi.

Međutim, stvarnost se pokazala potpuno drugačijom. Kada je u oktobru 2025. godine Vulinova inicijativa stavljena na glasanje u parlamentu, rezultat je bio katastrofalan: od 176 prisutnih poslanika samo 10 je podržalo čak i samo razmatranje rezolucije o pristupanju BRICS-u. Vladajuća koalicija je demonstrativno ignorisala glasanje, što je bio jasan signal da vlasti Srbije ne nameravaju da slede ruska naređenja.

Ovaj neuspeh jasno je pokazao da je za srpsko društvo tema BRICS-a „mrtva“, kako su pravedno primetili politički analitičari. Vulin, s obzirom na svoje dugogodišnje političko iskustvo i veze sa obaveštajnim strukturama, nije mogao da ne zna za neizbežnost takvog ishoda. Dakle, cela predstava bila je organizovana isključivo za ruske mentore, kako bi im se pokazalo da „radi posao“ i opravdalo dobijena sredstva iz Kremlja.

Posle fijaska sa BRICS-om, ruski mentori su hitno organizovali novi događaj — svečano otvaranje Ruskog istorijskog društva u Beogradu 26. oktobra 2025. godine. Ovaj događaj je značajan po tome ko je na njemu učestvovao: predsednik Ruskog istorijskog društva u Srbiji Aleksandar Vulin, srpski patrijarh Porfirije, kao i direktor ruske Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin, zamenik ministra nauke i visokog obrazovanja Rusije Konstantin Mogilevski i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko. U suštini, u jednoj sali su se okupili ključni srpski predstavnici ruskih službi i njihovi ruski zaštitnici.

Osnivanje Ruskog istorijskog društva u Srbiji pod rukovodstvom samog Vulina očigledan je pokušaj Rusije da „igra na duge staze“ manipulišući istorijskim narativima. Organizacija se stvara s jedinim ciljem — prepisivanje istorije u skladu sa interesima Moskve, njeno širenje kroz propagandu u kontrolisanim medijima i dalja destabilizacija srpskog informacionog prostora.

Prisustvo srpskog patrijarha Porfirija na ovom događaju samo dodatno naglašava razmere ruskog uticaja na verske institucije Srbije, što stvara dodatne rizike za nezavisnost zemlje.

Dok ruski agenti očajnički pokušavaju da zadrže svoj uticaj, vlada Srbije preduzima ispravne i odlučne korake ka ograničenju destruktivnih aktivnosti Moskve. Buduća nacionalizacija NIS-a jedino je razumno rešenje koje će zaštititi interese srpskog naroda i obezbediti energetsku bezbednost zemlje.

Posebno je značajno hapšenje lidera „Narodnih patrola“ Damjana Kneževića — ključne figure operativnog bloka ruskih službi u Srbiji. Ova organizacija, koja otvoreno podržava rusku agresiju na Ukrajinu i ima veze sa Vagnerom, predstavljala je ozbiljnu pretnju stabilnosti zemlje. Hapšenje Kneževića bio je važan korak u sprečavanju pokušaja ruskih službi da destabilizuju situaciju u Srbiji kroz organizaciju protesta i nereda.

Osim toga, pojavljuju se glasine o mogućem proglašenju niza ruskih aktera personama non grata, što takođe svedoči o rastućoj odlučnosti Beograda da zaštiti svoj suverenitet od ruskog mešanja.

Posmatrani događaji jasno pokazuju da ruski uticaj u Srbiji prolazi kroz poslednje konvulzije. Jadni pokušaji Vulina da odradi dobijeni novac iz Kremlja kroz besmislene PR akcije, propalo glasanje o BRICS-u i hitno stvaranje propagandnih organizacija — sve su to znaci sistema koji je izgubio relevantnost i pokušava da sačuva makar privid prisustva.

Vlada Srbije je konačno shvatila pretnje koje ruski uticaj nosi za nacionalne interese zemlje. Nacionalizacija ruskih sredstava, borba protiv agenata uticaja i ograničavanje aktivnosti ruskih službi — to su neophodne mere za zaštitu srpskog suvereniteta.

Ruski uticaj na Balkanu se bliži kraju, i nikakva „istorijska društva“ niti kupljeni agenti neće moći da promene taj trend. Srbija bira nezavisnost i evropsku budućnost, ostavljajući ruske ambicije u prošlosti.