Sjedinjene Američke Države su najavile uvođenje dodatnih carina na uvoz iz Kine, što može značajno uticati na globalnu trgovinu. Predsednik Donald Tramp je potvrdio da će od 1. novembra 2025. godine, ili ranije u zavisnosti od daljih poteza Kine, biti uvedena carina od 100 odsto na proizvode uvezene iz Kine. Ova odluka dolazi u trenutku kada su američke carine na kinesku robu već postavljene na oko 55 odsto, dok Kina zadržava carine od 30 odsto na američki izvoz.

Tramp je ovu vest podelio na svojoj društvenoj mreži Truth Social, ističući da će dodatne carine biti uvedene povrh onih koje se već plaćaju. Ova strategija predstavlja deo šireg trgovinskog rata između SAD i Kine, koji je počeo 2018. godine, kada su Sjedinjene Američke Države uvele carine na kineske proizvode u cilju smanjenja trgovinskog deficita i zaštite domaće industrije.

Pored uvođenja carina, Tramp je najavio i strože kontrole izvoza za sav ključni softver proizveden u SAD. Ovaj potez je usmeren na zaštitu američkih tehnologija i sprečavanje njihove upotrebe u vojnim i obaveštajnim operacijama, posebno od strane Kine. U poslednjih nekoliko godina, američka vlada je izrazila zabrinutost zbog rasta kineske tehnološke industrije i njenog uticaja na globalno tržište.

Ove mere dolaze u trenutku kada se svet suočava sa brojnim ekonomskim izazovima, uključujući inflaciju i poremećaje u lancu snabdevanja, koji su dodatno pogoršani pandemijom COVID-19. Uvođenje dodatnih carina može imati dalekosežne posledice ne samo za američku ekonomiju, već i za globalnu trgovinu, s obzirom na to da su Sjedinjene Američke Države i Kina među najvećim trgovinskim partnerima na svetu.

Naime, ekonomski odnosi između SAD i Kine su se pogoršali tokom poslednjih nekoliko godina, sa čestim optužbama za nepoštenu trgovinu, kršenje intelektualne svojine i druge oblike ekonomskog nadmetanja. Ove tenzije su dovele do toga da su mnoge američke kompanije počele da preispituju svoje poslovne strategije u Kini i razmatraju mogućnosti diversifikacije snabdevanja.

Trampova administracija je takođe nagovestila da bi mogla da preispita i druge aspekte trgovinskih odnosa sa Kinom, uključujući i mogućnost uvođenja dodatnih ograničenja na investicije koje dolaze iz Kine. Ove mere su usmerene na smanjenje zavisnosti SAD od kineskih dobavljača i jačanje domaće proizvodnje.

S druge strane, Kina je odgovorila na ove poteze, optužujući SAD za trgovinski protekcionizam i kršenje međunarodnih trgovinskih pravila. Kineski zvaničnici su izrazili zabrinutost zbog potencijalnog uticaja ovih mera na globalnu ekonomiju i stabilnost tržišta.

U međuvremenu, analitičari upozoravaju da bi uvođenje dodatnih carina moglo dovesti do povećanja cena za američke potrošače, što bi moglo dodatno pogoršati inflacione pritiske u zemlji. Takođe, postoji bojazan da bi ovakve mere mogle izazvati uzvraćajuće odgovore Kine, što bi moglo dodatno eskalirati trgovinski sukob.

U zaključku, najavljena uvođenja dodatnih carina i kontrole izvoza od strane SAD predstavlja značajan korak u pravcu intenziviranja trgovinskog rata između Sjedinjenih Američkih Država i Kine. Ove mere će verovatno imati trajne posledice na globalnu ekonomiju, a njihova implementacija će biti pažljivo praćena od strane drugih zemalja i međunarodnih organizacija. U narednim mesecima, svet će morati da prati razvoj situacije i potencijalne posledice ovih trgovinskih politika.