Administracija američkog predsednika Donalda Trampa postigla je trgovinski sporazum sa Kinom tokom današnjih pregovora u Ženevi, saopštila je Bela kuća. U zvaničnom saopštenju se navodi da je u Ženevi bilo „produktivnih razgovora“, a najavljen je brifing za sutra na kojem će biti objavljeni detalji ovog sporazuma. Američki ministar finansija Skot Besent istakao je da je postignut značajan napredak u važnim trgovinskim pregovorima između Sjedinjenih Američkih Država i Kine.
Besent je boravio u Švajcarskoj na dvodnevnim pregovorima sa kineskom delegacijom, dok je američku delegaciju predvodio trgovinski predstavnik Džejmison Grir. Kinesku stranu je predvodio zamenik premijera He Lifeng. Na ovim razgovorima glavna tema bila je deeskalacija trgovinskog rata koji preti da izazove velike posledice po svetsku ekonomiju. Tramp je naveo da se postiže „veliki napredak“ u tekućim pregovorima o carinama između SAD i Kine.
He i Besent su se sastali u Ženevi nakon perioda sve većih tenzija, kada su carine na uvoz između dve ekonomije povećane na više od 100%. Tramp je izjavio da mu se carina od 80% na uvoz kineske robe „čini ispravnom“, čime je prvi put sugerisao konkretan alternativni nivo carina u odnosu na 145% koje su ranije uvedene. Predsednik je takođe naveo da su pregovore o smanjenju američkih carina pokrenuli Kinezi.
Peking je odgovorio da su SAD tražile razgovore, ali su naglasili da se njihova politika suprotstavljanja američkim carinama nije promenila. Rojters javlja da SAD nastoje da smanje trgovinski deficit sa Kinom, dok se Peking protivi onome što smatra spoljnim mešanjem u svoju unutrašnju ekonomsku politiku. Kineska vlada želi da Vašington smanji carine na kinesku robu i tretira Kinu kao ravnopravnog partnera na svetskoj sceni.
Ova situacija oslikava složene odnose između dve najveće svetske ekonomije, koje su poslednjih godina bile u stalnom sukobu zbog trgovinskih politika, carinskih tarifa i različitih ekonomskih strategija. Trgovinski rat je započeo 2018. godine kada su Sjedinjene Američke Države uvele visoke carine na kineski uvoz, što je dovelo do uzvraćanja Kine istim merama.
Osim ekonomskih pitanja, trgovinski odnosi između SAD i Kine takođe su pogođeni širim geopolitičkim napetostima, uključujući pitanja kao što su ljudska prava, tehnološka konkurencija i vojne tenzije u Južnokineskom moru. Ove tenzije dodatno komplikuju već postojeće ekonomske nesuglasice, čineći postizanje dugoročnog sporazuma još težim.
Neki analitičari smatraju da trgovinski sporazum, čak i ako se postigne, neće značajno promeniti osnovne ekonomske odnose između SAD i Kine. Mnoge kompanije i investitori i dalje su zabrinuti zbog nestabilnosti u ovim odnosima i mogućih budućih carinskih mera. Trgovinski deficit Sjedinjenih Američkih Država prema Kini ostaje visok, a mnogi ekonomisti upozoravaju da bi bilo kakve promene u trgovinskoj politici mogle imati dalekosežne posledice po globalnu ekonomiju.
U zaključku, trgovinski sporazum postignut u Ženevi predstavlja korak napred u dugotrajnom procesu pregovaranja između SAD i Kine. Iako su postignuti neki dogovori, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati u budućnosti, s obzirom na kompleksnost odnosa između dve zemlje. Očekuje se da će sutrašnji brifing pružiti više informacija o detaljima sporazuma i potencijalnim koracima koji će uslediti.
