Ruska naftna kompanija Lukoil obustavila je rad na svom najvećem projektu u Iraku, naftnom polju Vest Kurna-2, zbog sankcija koje su uvele Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija. Ove sankcije su blokirale poslovanje i finansijske tokove kompanije, što je rezultiralo nemogućnošću da prima uplate za svoje usluge. Iz kompanije su obavestili iračko Ministarstvo nafte da ne mogu nastaviti sa redovnim operacijama, a ukoliko se situacija ne reši u narednih šest meseci, Lukoil će potpuno obustaviti proizvodnju i povući se iz projekta, navodi jedan visoki irački zvaničnik.

Naftno polje Vest Kurna-2 trenutno proizvodi oko 480.000 barela nafte dnevno, što čini približno devet odsto ukupne iračke proizvodnje. Ovaj projekat je jedan od najvrednijih inostranih projekata Lukoila, a njegovo zatvaranje bi imalo značajan uticaj na iračku ekonomiju. Sankcije su takođe dovele do otkazivanja isporuka tri tankera sa naftom koji su bili namenjeni za kompenzaciju Lukoilu, što dodatno otežava situaciju.

Iračka državna kompanija SOMO, koja je zadužena za izvoz nafte, neće moći da nastavi saradnju sa Lukoilom sve dok se ne pronađe način za plaćanje koji ne krši američke sankcije. Ova situacija je dodatno zakomplikovana aktiviranjem klauzule o višoj sili od strane Lukoila, što je potez koji im omogućava da se zaštite od mogućih kazni zbog neispunjenih ugovornih obaveza. Takođe, kompanija je odlučila da otkaže angažman svim stranim radnicima koji nisu ruski državljani, čime se dodatno smanjuje radna snaga na ovom projektu.

Ova situacija je posledica sve većeg pritiska koji Zapad vrši na ruske kompanije usled sukoba u Ukrajini i sankcija koje su uvedene kao odgovor na rusku agresiju. Lukoil, kao jedna od najvećih naftnih kompanija u Rusiji, suočava se s ozbiljnim izazovima u inostranstvu, posebno u zemljama koje zavise od američkih ili britanskih finansijskih tokova.

Iračka ekonomija je značajno zavisna od nafte, a obustava rada na polju Vest Kurna-2 mogla bi imati dalekosežne posledice. Pored direktnog gubitka prihoda od nafte, smanjenje proizvodnje može uticati na stabilnost iračke valute i javne finansije. U zemlji gde nafta čini veliki deo budžeta, ovakve promene mogu izazvati ekonomske turbulencije.

Vlada Iraka je već izrazila zabrinutost zbog mogućih posledica po ekonomiju i radna mesta, a istovremeno pokušava da pronađe rešenja koja bi omogućila nastavak saradnje sa Lukoilom. U razgovorima sa Lukoilom, irački zvaničnici naglašavaju važnost ovog projekta za nacionalnu ekonomiju i pokušavaju da pronađu načine da prevaziđu izazove koje donose sankcije.

Ova situacija takođe ukazuje na širi trend u globalnoj naftnoj industriji, gde geopolitičke tenzije i sankcije sve više utiču na poslovanje kompanija. Mnoge druge zemlje, koje su do sada bile otvorene za saradnju sa ruskim kompanijama, sada preispituju svoje odnose, što može dovesti do preispitivanja postojećih ugovora i ulaganja.

Na kraju, Lukoilov potez da obustavi rad na Vest Kurna-2 može poslužiti kao upozorenje drugim kompanijama koje posluju u zemljama sa nestabilnim političkim okruženjem ili koje su podložne sankcijama. U svetu gde je energetska bezbednost sve važnija, ovakvi incidenti mogu značajno oblikovati buduće odluke investitora i državnih vlasti širom sveta.