U tragičnoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila kod Bjeljine, tri mlade devojke izgubile su život, a vozačica, Tanja S. (19), preživela je. Nakon nesreće, Tanja je odmah pozvala svog oca, kazavši mu da je „ubila tri drugarice“. Njena izjava izazvala je veliku tugu i šok u lokalnoj zajednici. Iako je prema preliminarnim izveštajima njen automobil skrivio nesreću, porodice stradalih nisu je krivile za tragediju.

Stric jedne od poginulih devojaka, Cvijetin Vilotić, istakao je da Tanja nije kriva, naglasivši da su devojke bile neiskusni vozači. On je dodao da je Tanjin auto udario u rupu na putu, što je dovelo do gubitka kontrole i nesreće. Mediji su javili da su četiri drugarice najverovatnije išle na žurku, jer je na tom putu mnogo vikendica koje su popularne među mladima.

Nedeljko, otac jedne od stradalih devojaka, Marije Vilotić, potresen je govorio o svojoj kćerki. On je rekao da ne može da shvati razmere tragedije koja ih je zadesila. „Ostao sam bez oka svog, moje dobre i lepe ćerke“, izjavio je dok su ga prijatelji tješili. Marijina sestra je jedva našla reči da opiše bol koji oseća, dok su njene drugarice bile slomljene tugom.

U sećanju na Mariju, njene drugarice su govorile o njenoj dobrodušnosti i plemenitosti. „Marija je bila dobra kao anđeo, dete iz predobre i poštene porodice“, rekla je jedna od njih. Njena sestra je dodala da je sigurna da je Marija bila poput anđela, koja je otišla da bude blizu Boga, jer je bila suviše dobra za ovaj svet.

Porodica Sare Perković, druge poginule devojke, takođe je bila nemo od bola. Njeni roditelji su izgubili jednu od dve kćerke i nisu imali snage da razgovaraju o tragediji. Ujak nastradale Sare je rekao da je nemoguće naći reči utehe u ovakvim trenucima.

U školi gde su Marija i Sara bile učenice, održana je komemoracija na kojoj su se prijatelji i učitelji oprostili od njih. Veroučitelj Slaviša Tubin je rekao da će devojke biti pamtile po radosti i sreći, naglašavajući da tuga ne treba da bude izraz straha već ljubavi.

Sahrane Marije Vilotić i Sare Perković bile su emotivne i okupile su veliki broj rodbine, prijatelja i školskih drugova. Marija je sahranjena u Dvorovima, dok je Sara pronašla svoj poslednji mir u selu Kojčinovac. Ova tragedija ostavila je dubok trag u srcima svih koji su ih poznavali, a njihovi osmesi će zauvek ostati u sećanju onih koji su ih voleli.