Restaurisana verzija jugoslovenskog filmskog klasika „Kekec“ iz 1951. godine, koju je režirao Jože Gale, biće prikazana u okviru srpske premijere 23. septembra u Kulturnom centru „Mija Aleksić“ u Gornjem Milanovcu. Ova premijera je deo 11. Međunarodnog filmskog festivala, a film je u Veneciji 1952. godine nagrađen Zlatnim lavom za najbolji omladinski film.

„Kekec“ je crno-beli film na slovenačkom jeziku, zasnovan na pričama Josipa Vandota. U glavnim ulogama pojavljuju se Matija Barl, Frane Milčinski i Franc Presetnik, dok je muziku komponovao Marjan Kozina, a produkciju je realizovao Triglav film. Ovaj film je prvi deo popularne trilogije koja uključuje i naslove „Srećno, Kekec!“ i „Kekčeve smicalice“. Radnja se odvija u idiličnom slovenačkom selu gde živi dečak Kekec, čija hrabrost i vedrina osvajaju publiku širom sveta.

U filmu, Kekec se suočava sa Bedancem, usamljeničkim čovekom koji je poznat po svojoj zloći. Iako se svi plaše Bedanca, Kekec odlučuje da ga suoči. Kada sazna da Bedanec drži zarobljenike, hrabri dečak preuzima inicijativu da ih oslobodi i natera Bedanca da ode zauvek. Ova priča o hrabrosti i snazi ljudskog duha donela je filmu priznanje i postavila ga kao prvi slovenački film koji je dobio međunarodno priznanje, čime je obeležen značajan trenutak u istoriji jugoslovenske kinematografije.

Kekec, kao književni i filmski lik, prvi put se pojavljuje u priči „Kekec na zlom putu“ iz 1918. godine. Tokom godina, on postaje omiljeni junak među generacijama. Njegovo ime koristi se za brendiranje raznih proizvoda, od bioskopa do dečje konfekcije. Kekec je prikazan kao neustrašivi dečak čobanin koji se suočava s različitim avanturama dok čuva svoje stado u planinama. Njegova radoznalost, dobrotvornost i hrabrost pokreću ga da pomaže drugima, a u ključnim trenucima pokazuje ozbiljnost i odgovornost. To su osobine koje su ga učinile simbolom hrabrosti i vedrine.

Povodom 120 godina slovenskog filma, Slovenska kinoteka, Slovenski filmski centar i Slovenski filmski arhiv realizovali su projekat digitalne restauracije „Kekeca“ i „Srećno, Kekec“. Negativ filma „Kekec“ čuvan je u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu, a nakon povratka u Slovenski filmski arhiv 2021. godine, odlučeno je da film bude digitalno restauriran. Restauraciju je nadzirao Rado Likon, a proces je bio zahtevan zbog lošeg stanja negativnog materijala.

Za restauraciju je korišćena referentna kopija od sedam pozitivnih 35-mm kopija, dok je zvuk digitalizovan iz optičkog zapisa. Svetska premijera digitalno restaurirane verzije održana je jula 2025. godine na jezeru Jasna u Kranjskoj Gori, privukavši pažnju publike i medija.

Kekec je tokom godina postao više od običnog filmskog junaka. Njegove avanture su inspirisale mnoge, a film je postao deo kolektivnog pamćenja. Osim što se bavi temama hrabrosti i prijateljstva, „Kekec“ takođe osvetljava vrednosti kao što su odanost, odgovornost i borba protiv nepravde. Ovaj film ne samo da je zabavan, već i poučan, što ga čini relevantnim i danas.

Zato je restauracija ovog filma važna, jer omogućava novim generacijama da upoznaju i uživaju u ovom značajnom delu kinematografije. Prikazivanje restaurirane verzije na festivalu u Gornjem Milanovcu predstavlja priliku za ponovno otkrivanje ovog klasika i njegovih vrednosti koje su trajne kroz vreme. U svetu gde se često zaboravljaju koreni i kulturna baština, „Kekec“ ostaje svetionik hrabrosti i dobrote, inspirirajući svakoga ko ga pogleda.