Sjedinjene Američke Države su, prema izveštaju britanskog lista „Telegraf“, spremne da priznaju rusku kontrolu nad poluostrvom Krim i drugim okupiranim teritorijama Ukrajine kako bi se postigao sporazum o okončanju rata koji traje već više od godinu dana. Ova informacija dolazi u trenutku kada tenzije između Zapada i Rusije ostaju na visokom nivou, a mirovni proces izgleda sve komplikovanije.

Prema navodima izvora bliskih administraciji, američki predsednik Donald Tramp je poslao svog mirovnog izaslanika Stiva Vitkofa i zeta Džareda Kušnera u Moskvu kako bi direktno razgovarali sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Tokom ovih sastanaka, postavljene su ponude koje uključuju planove za okončanje sukoba u Ukrajini, u okviru kojih bi Ukrajina morala da se odrekne određenih delova svoje teritorije u korist Rusije. Ova strategija, kako se čini, naišla je na protivljenje među evropskim saveznicima Kijeva, koji se protive bilo kakvom ustupku teritorije.

Jedan obavešteni izvor je istakao da američka administracija izgleda da ne uzima u obzir stavove evropskih zemalja. „Sve je jasnije da Amerikance ne zanima evropski stav. Kažu da Evropljani mogu da rade šta god žele“, rekao je izvor za „Telegraf“. Ova izjava ukazuje na rastuće napetosti unutar saveza, s obzirom na to da mnoge evropske države i dalje smatraju da je Krim deo Ukrajine i da Rusija mora da povuče svoje trupe iz tog regiona.

U međuvremenu, Vladimir Putin je juče izjavio da će pravno priznanje Krima, kao i Donjecke i Luganske oblasti, od strane Vašingtona biti jedno od ključnih pitanja tokom pregovora o mirovnom planu. Ova izjava naglašava važnost koju Rusija pridaje ovom pitanju, dok se situacija na terenu i dalje pogoršava. Kremlj je potvrdio da je primio revidiranu strategiju za okončanje rata u Ukrajini, koja je rezultat nedavnih pregovora između ukrajinskih i američkih zvaničnika održanih u Ženevi.

S obzirom na sve veći pritisak na Kijev da pristane na ustupke, ukrajinske vlasti su pod sve većim stresom. Mnogi analitičari smatraju da bi takva situacija mogla imati dugoročne posledice ne samo za Ukrajinu, već i za stabilnost u celoj regiji. Iako su američki zvaničnici isticali da je njihov cilj obezbediti mir, mnogi strahuju da bi priznanje ruskih teritorijalnih pretenzija moglo podstaći slične poteze u drugim delovima sveta.

Tokom proteklih meseci, međunarodna zajednica je pokušavala da posreduje u sukobu, ali bez značajnijeg uspeha. Očekivanja da će Trampova administracija doneti drugačiji pristup u odnosu na Obaminu administraciju, koja je bila poznata po snažnom protivljenju ruskoj agresiji, sve su manja. Čini se da Trampova politika teži pragmatizmu, a moguće priznanje ruskih teritorijalnih pretenzija može biti deo šire strategije za smanjenje napetosti i postizanje mira.

U ovom trenutku, situacija na terenu ostaje nestabilna, a sukobi se nastavljaju. Ukrajinske snage i dalje se bore protiv proruskih separatista, uz podršku Moskve, dok se građani suočavaju sa teškim uslovima života usled sukoba i ekonomskih sankcija. Priznanje ruskih pretenzija bi moglo dodatno pogoršati situaciju, jer bi moglo podstaći separatističke pokrete u drugim delovima sveta.

Kao što se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će međunarodna zajednica reagovati na američke poteze i da li će se Kijev suprotstaviti eventualnim ustupcima. U svakom slučaju, budućnost Ukrajine i regiona ostaje neizvesna, dok rat i dalje traje.